USTAVNI SUD

KI167/21, Podnosilac: Bedan Murithii Kagai, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 582/2020 od 6. maja 2021. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za naknadu plate, radni spor  

U ovom smislu, Sud prvo podseća da su okolnosti konkretnog slučaja povezane s tim da je podnosilac zahteva bio zaposlen kao izvršni direktor u Mikrofinansijskoj instituciji KEP Trust i da mu je na osnovu Aneksa ugovora od 6. maja 2010. godine, period zaposlenja produžen do 31. decembra 2011. godine. Kao rezultat nemogućnosti da se funkcionalizuju upravljačke strukture ove institucije, dana 5. januara 2011. godine, KEP Trust je stavljen pod privremenu upravu od strane CBK-a, koja je prvobitno trajala tri meseca, a zatim produžena do završetka ovog procesa, tj. 9. novembra 2011. godine. Od trenutka kada je KEP Trust stavljen pod privremenu upravu, podnosilac zahteva nije dolazio na radno mesto. Između parničnih stranaka, odnosno podnosioca zahteva i KEP Trusta, bila je sporna činjenica koja se ticala raskida radnog odnosa. Iz tog razloga, podnosilac zahteva je prvo poslao fakturu KEP Trustu u vezi sa obavezama koje on navodno ima prema njemu. Pošto KEP Trust nije odgovorio na ovaj zahtev, podnosilac zahteva je podneo predlog za izvršenje radi izmirenja obaveza koje proizilaze iz ugovora o radu, na osnovu fakture koju je on sam izdao. Nakon usvajanja ovog predloga od strane Opštinskog suda, KEP Trust je podneo prigovor na rešenje kojim je dozvoljeno izvršenje. Sledstveno tome, Osnovni sud je zaključkom ukinuo gore navedeno rešenje, a predlog podnosioca zahteva se sada smatrao tužbom u parničnom postupku. Nakon toga, Osnovni sud je odlučio da je tužbeni zahtev podnosioca zahteva neosnovan jer on nije uspeo da dokaže pravni osnov za naknadu zarada i da je isti prećutno i jednostrano, kako je utvrđeno članom 69. Zakona o radu, raskinuo radni odnos od decembra 2010. godine. Istu presudu su naknadno potvrdili i Apelacioni i Vrhovni sud.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava utvrđenja redovnih sudova, navodeći povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao rezultat (i) povrede načela kontradiktornosti i (ii) neobrazloženja sudske odluke.

U tom smislu, povodom navoda podnosioca zahteva o povredi načela kontradiktornosti, koji se odnosi na to da tužena strana, KEP Trust, nikada nije tvrdio da je podnosilac zahteva jednostrano raskinuo ugovor o radu, već da su to utvrdili redovni sudovi, čime su zatekli podnosioca u iznenađenju i bez ikakve mogućnosti da iznese svoje argumente u vezi sa ovim pitanjem. Dakle, podnosilac zahteva navodi da je za ovaj predmet saznao tek kada je primio presudu Osnovnog suda u Prištini.

U tom pogledu, Sud podseća da u žalbi podnosioca zahteva protiv presude Osnovnog suda, kao i u zahtevu za reviziju protiv presude Apelacionog suda, na osnovu spisa predmeta, proizilazi da je njegov gore pomenuti navod (u vezi sa povredom načela kontradiktornosti zbog nemogućnosti izjašnjavanja o navodu da je on sam prećutno i jednostrano prekinuo radni odnos) iznesen pred ovim instancama redovnog sudstva i da je isti meritorno razmotren. Shodno tome, ovaj navod je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 39. Poslovnika.

U nastavku, povodom navoda podnosioca zahteva o neobrazloženosti sudske odluke, Sud smatra da su redovni sudovi u okolnostima konkretnog slučaja ispunili svoju ustavnu obavezu da pruže dovoljno pravno obrazloženje u vezi sa zahtevima i navodima podnosioca zahteva. Shodno tome, redovni sudovi su ispitali suštinske navode podnosioca zahteva i razjasnili (i) da podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže pravni osnov za naknadu zarada; (ii) da je podnosilac zahteva prećutno i jednostrano prekinuo radni odnos; (iii) da od početka privremene uprave nad KEP Trustom od strane upravnika CBK-a, podnosilac zahteva nije dolazio na radno mesto; (iv) da u periodu za koji potražuje naknadu, podnosilac zahteva nije radio kod KEP Trusta; i (v) da osnov za ostvarivanje zarade dotičnog zaposlenog, odnosno podnosioca zahteva, prema članu 55. Zakona o radu, čine obavljeni rad i vreme provedeno na radu, što on nije učinio. Shodno tome, i ovaj navod je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 39. Poslovnika.