USTAVNI SUD

KI 91/21, Podnosilac zahteva: Bekim Haxhibeqiri, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda, PML. br. 133/2020 od 18. decembra 2020. godine

KI 91/21, Rešenje od 20. januara 2022. godine, objavljeno dana 14. februar 2022. godine

Ključne reči: povredom prava na pravično suđenje, proceduralne povreda i povrede prava na jednakost pred zakonom, očigledno neosnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je suština slučaja koji se nalazi u ovom zahtevu povezana sa činjenicom da je Osnovno sud u Prištini proglasio krivim podnosioca zahteva zato što je počinio u saizvršilaštvu krivično delo “neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga, psihotropnih i analognih supstanca iz člana 273. stav 2 kao saizvršilac u vezi sa članom 31 KZRK-a”, kao i za krivično delo “neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja iz člana 374. stav 1 KZRK-a”, gde mu je za prvo delo izrečena kazna (i) zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, u koju je zaračunato i vreme koje je proveo u pritvoru kao i pod merom kućnog pritvora; (ii) novčana kazna od 1200 (hiljadu i dvesta) evra i ukoliko optuženi odbije da plati kaznu, ista će se zameniti kaznom zatvora gde će se za svakih 20 evra novčane kazne odrediti po jedan dan zatvora; dok mu je za drugo delo izrekao novčanu kaznu u visini od 800 (osam stotina) evra, gde će se ta kazna platiti u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, ukoliko se novčana kazna ne plati, ista će biti zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 40 dana, gde će za svakih 20 evra on provesti po 1 dan u zatvoru. Apelacioni sud je, odlučujući po žalbama, odlučio da izmeni Presudu Osnovnog Suda, samo u vezi sa podnosiocem zahteva što se tiče kazne, gde je uzeo kao potvrđenu kaznu izrečenu kaznom zatvora i novčanom kaznom, i u skladu sa članom KZRK-a, izriče jedinstvenu novčanu kaznu u visini od 2000 (dve hiljade) evra, gde je podnosilac zahteva obavezan da plati istu u vremenskom roku od 15 dana, a u slučaju da isti ne plati kaznu, onda će se novčana kazna zameniti kaznom zatvora računajući za svaki dan zatvora po 20 evra kazne. Odlučujući po žalbi podnosioca zahteva Vrhovni sud je doneo presudu PML. br. 133/2020, kojim je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva, podržavajući u potpunosti presudu Apelacionog suda.

Podnosilac zahteva tvrdi da je osporena odluka doneta uz povredu njegovih prava i osnovnih sloboda koje su propisane u članu 3., 24., 31 i 33 Ustava, kao i članu 1 protokola 1 i članu 6 EKLjP-a.

Sud primećuje da se navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredom prava na pravično suđenje zagarantovano članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6 EKLjP-a, odnose na način na koji su redovni sudovi tumačili ZKPK u njegovom slučaju. S tim u vezi Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP zbog pogrešnog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešnog tumačenja i pogrešna primena važećeg zakona su (i) zahtevi koji se kvalifikuju kao zahtevi „četvrtog stepena“; i kao takvi, ovi navodi podnosioca su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je navedeno u stavu (2) pravila 39.

U svetlu ovog navoda  podnosilac zahteva ističe, zbog činjenice da prema ovde osuđenom težina kazne i njena visina je isključiva posledica utvrđivanja kriterijuma da je bio recidivista, ako ranije izrečene kazne, u skladu sa zakonom (Krivičnim zakonikom Kosova) ne proizvode pravne posledice povredu, povezujući ove navode sa povredom člana 33. Ustava. Sud primećuje da prava na koja se podnosilac zahteva poziva u suštini su prava koja su zaštićena članom 31 Ustava odnosno činjeničnim stanjem i pitanjem određivanja kazne, Sud se ovim delom navoda bavio u obrazloženju navoda u vezi sa povredom prava na pravično suđenje, prava zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6 EKLjP-a.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva je samo naveo povrede članova 3, 24, Ustava kao i člana 1 protokola 1 EKLJP-a, međutim podnosilac dalje u zahtevu ne pružaju detaljnije obrazloženje kako je došlo do povrede ovih članova.

Stoga, Sud zaključuje da se navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 3, 24, 31 i 33 Ustava kao i članom 1 protokola 1 EKLjP-a trebaju proglasiti neprihvatljivim u celosti kao očigledno neosnovani jer se ovi navodi podnosioca zahteva  kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (i) navoda  „četvrtog stepena“; i kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, zahtev se u celosti treba proglasiti neprihvatljiv kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.