USTAVNI SUD

KI168/21, podnosilac zahteva: Petrit Dushi, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 158/2021 od 2. jula 2021. godine

KI168/21, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2022. godine, objavljeno 8. februara 2022. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, ljudsko dostojanstvo, nepirhvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da se slučaj odnosi na činjenicu da je podnosilac zahteva, zbog prijavljene izjave o zastrašivanju, privremeno zadržan od strane Policije Kosova, a zatim poslat u policijsku stanicu „Centar“ u Prištini da bi dao izjavu. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu za naknadu štete Osnovnom sudu u Prištini protiv Vlade Republike Kosovo i Ministarstva unutrašnjih poslova, tražeći materijalnu nadoknadu, tvrdeći da je nezakonito lišen slobode od strane policajca Sh.D. Osnovni sud je odbio tužbu podnosioca zahteva na osnovu toga što su policijski službenici, na osnovu svojih zakonskih ovlašćenja, ocenili da je zadržavanje i slanje u policijsku stanicu bilo neophodno radi dobijanja izjave podnosioca zahteva. Nakon žalbe podnosioca zahteva Apelacionom sudu i Vrhovnom sudu, poslednje navedeni su odbili žalbu i potvrdili prvostepenu presudu.

Podnosilac zahteva je, kao glavnu tvrdnju pred Ustavnim sudom, izneo povredu prava zaštićenih članom 23. [Ljudsko dostojanstvo], članom 27. [Zabrana mučenja, surovog neljudskog ili ponižavajućeg postupanja] i članom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava.

Što se tiče ovih navoda, Sud je utvrdio da je podnosilac zahteva samo naveo povredu gore navedenih članova Ustava, ne pružajući obrazloženje i ne potkrepljujući svoj navod o načinu na koji je osporena odluka, uključujući i odluke nižestepenih sudova, mogla rezultirati povredom poslednje navedenih.

Međutim, Sud je primetio da se podnosilac zahteva u suštini žalio na povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, koje je zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, pošto se suština navoda podnosioca zahteva odnosila na njegov navod o nedostatku obrazloženja sudskih odluka.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o nedostatku obrazloženja sudskih odluka, Sud je prvo razradio načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa doktrinom četvrte instance, a zatim je iste primenio u okolnostima sadašnjeg slučaja.

Što se tiče konkretnog navoda podnosioca zahteva da se redovni sudovi nisu bavili navodom podnosioca zahteva o povredi prava zaštićenih Ustavom, Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije potkrepio navode da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su osporenom odlukom povređena prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Shodno tome, Sud je odlučio da se zahtev u celini treba proglasiti neprihvatljiv, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.