USTAVNI SUD

KI136/21, Podnosilac: Fejzullah Shasivari, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 17/2020, od 26. januara 2021. godine

KI136/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 10. decembra 2021. godine, objavljeno 29 decembar 2021

Ključne reči: pojedinačan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, radni spor

Na osnovu spisa predmeta, podnosilac zahteva je bio zaposlen kao policajac u patroli u Policiji Kosova. Nakon istrage koju je sprovela Jedinica Profesionalnih standarda Policije Kosova, zbog sumnje da je podnosilac zahteva počinio disciplinski prekršaj, Interna Disciplinska Komisija je podnosiocu zahteva izrekla disciplinsku meru “prekid radnog odnosa” , zbog toga što je “dana 06.01.2014. godine, zajedno sa kolegom B. G., kontrolisao saobraćaj na magistralnom putu Prizren – Đakovica, oko 18:00 sati je zaustavio osobu sa imenom G. S., kojem je obećao da ga neće kazniti za počinjeni prekršaj ako im plati večeru u restoranu koji se nalazi unutar benzinske pumpe „Bashkimi“, kojim je on počinio ozbiljnu povredu službene dužnosti iz člana 17. tačka 1.1, člana 14. tačka 1.14, člana 18. tačka 1.1, Administrativnog uputstva br. 06/2012 o prekršajima, merama i disciplinskim procedurama u Policiji Kosova i člana 43. Zakona o Policiji”. Podnosilac zahteva je uložio žalbu protiv odluke Disciplinske komisije pred Komisijom za žalbe i nagrade Policije Kosova, gde ova poslednja je potvrdila odliku Disciplinske komisije.   

Dalje podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom protiv Vlade Kosova – Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno protiv odluke [252-KA-D/2014] Komisijom za žalbe i nagrade Policije Kosova, gde je tražio poništenje kao nezakonite odluke kao i da se obaveže tužena da tužiocu nadoknadi prihode za period 01.10.2015. godine do 15.12.2017. godine. Osnovni sud je odbacio u potpunosti kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Žalbu, odnosno, reviziju podnosioca zahteva su odbili Apelacioni, odnosno, Vrhovni sud.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava Presudu Vrhovnog Suda [Rev. br. 17/2020] od 26. januara 2021. godine, sa tvrdnjama da je ista doneta uz povredu njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članom 6 [ Simboli], aludirajući na član 6 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP) i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem i dokazima kao i u vezi sa pogrešnom primenom člana 8 ZPP-a. Podnosilac zahteva pored navoda o povredi određenih članova Ustava i EKLJP-a nije dalje elaborisao kako i zašto su mu povređena ova prava garantovana Ustavom i EKLJP-om.

Sud, u svojoj oceni, podseća da podnosilac zahteva samo citira član 31 Ustava, navodeći “pogrešnu procenu dokaza   a što je  u suprotnosti sa članom 8. ZPP“, ali isti, ne precizira konkretno, kako je došlo do povrede prava na pravično suđenje, i koji dokazi su navodno doveli do povrede ovog ustavnog prava. S tim u vezi, Sud podseća da je on dosledno isticao da samo pozivanje na članove Ustava i EKLJP i njihovo pominjanje nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi.. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva treba da osiguraju obrazložene navode i ubedljive argumente. Dakle, podnosilac zahteva ne iznosi nikakve dodatne argumente ili obrazloženja pred Sudom u prilog svojih navoda o povredi njegovih ustavnih prava. Shodno tome, Sud, na osnovu svog Poslovnika o Radu, odnosno stava 2 pravila 39, mora proglasiti ovaj zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama, pošto podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao ili potkrepio svoje tvrdnje.

Stoga, Sud, oslanjajući se i na standarde koji su postavljeni u sudskoj praksi Suda u sličnim slučajevima kao i u sudskoj praksi ESLjP-a, zaključuje da tvrdnje podnosioca zahteva pripadaju kategoriji (iii) navoda koji su “nepotkrepljeni ili neobrazloženi”, i sledstveno tome, isti su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama.