USTAVNI SUD

KI190/20, Podnosilac: Ryve Muqolli i drugi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 92/2018 od 18. decembra 2018. godine 

KI190/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine, objavljeno dana 12. novembar 2021. godine

Ključne reči: pojedinačan zahtev, pravo na obrazloženu odluku, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da je XH.B., prethodnik podnosilaca zahteva, 4. jula 2006. godine tražio da se utvrdi da je vlasnik dela katastarske parcele br.2296 koji koristi tuženi-protivtužilac B.G. Nakon smrti XH.B., podnosioci zahteva su nastavili postupak tražeći da se utvrdi da su suvlasnici jednakih delova katastarske parcele br. 2296 upisane u javnim knjigama pod br.726 ZK Peć površine od 38 m². Tuženi-protivtužilac B.G, je podneo protivtužbu za isto pravno pitanje tražeći da se utvrdi da je postao vlasnik dela katastarske parcele br.2296 na osnovu savesnog održaja duže od 20 godina od 1984. godine i na osnovu tadašnjeg stanja na terenu i na osnovu medže koju su mnogo ranije utvrdili prethodni vlasnici G. i K.A.  Osnovni sud u Peći je presudom 515/06 odlučio: da odbija u celosti tužbeni zahtev podnosilaca (tužilac-protivtuženi), kojim su tražili da se utvrdi da su suvlasnici u jednakim delovima istočnog dela katastarske parcele br.2296 upisane u potvrdi o pravima na nepokretnost pod br.724 ZK-Peć sa površinom od 38 m2.

Apelacioni sud je, presudom Ac. br. 2157/13, odlučio da se odbije žalba podnosilaca zahteva i potvrdi presuda Osnovnog suda u Peći C. br. 515/2006 od 21. maja 2013. godine. Vrhovni sud je, presudom [Rev. br. 92/2018], odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosilaca zahteva podnetu na presudu Apelacionog suda Ac. br. 2157/13 od 29. januara 2018. godine. Vrhovni sud je utvrdio: (i) da su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbe ZPP-a i materijalno pravo kada su utvrdili da je tužbeni zahtev podnosilaca neosnovan, dok je zahtev-protivtužba B.G.-a osnovan; (ii) prema izjavama svedoka proizilazi da je B.G. 1984. godine kupio katastarsku parcelu br.2293/2, dok je ugovor o kupoprodaji od 5.10.1988. godine overio u sudu pod oznakom V. br. 144/89 dana 30.05.1989. godine; (iii) tuženi-protivtužilac B..G., je bio savestan držalac sporne nepokretnosti više od 20 godina, uzimajući u obzir činjenicu da je u posedu katastarske parcele br.2293/2 od 1984. godine, uključujući i osporeni deo katastarske parcele br.2296, smatrajući ga delom kupljene parcele; (iv) od 1984. godine do dana kada je tužbu podneo sada pokojni XH.B., (prethodnik podnosilaca zahteva) 22. jula 2006. godine, prošlo je više od 20 godina bez nesmetanog korišćenja spornog dela nepokretnosti od strane tuženog-protivtužioca B.G.; i (v) da su ispunjeni uslovi navedeni u članu 28.4 ZOSPO-a za sticanje svojine nad spornom imovinom.

U postupku pred <ustavnim sudom, podnosioci zahteva tvrde da su im redovni sudovi  povredili garancije člana 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a, jer je: (i) s jedne strane, presudu zasnovao na izjavi svedoka koja je jasno izjavila da ne zna niti se seća izgradnje na spornoj imovini; dok, s druge strane, (ii) bez ikakvog obrazloženja nije razmotrio i ocenio izjave svedoka koje su predložili podnosioci zahteva.

A što se tiče ocene navoda podnosioca zahteva koji se odnose na prava na obrazloženu odluku, Sud ponovo ističe da član 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a obavezuje sudove da obrazlože svoje odluke, međutim, to ne mora da znači da se traži detaljan odgovor na svaki argument. Sud ocenjuje da to što Vrhovni sud nije dao odgovor u vezi sa izjavama svedoka S.B., N.B. i A.D. nije odlučujuće pitanje u konačnom ishodu ovog slučaja, jer su redovni sudovi, uključujući i Vrhovni sud, zasnovali svoje odluke na raznim dokazima, kao što su ugovori o kupoprodaji, kopije plana posedovnog lista, veštačenje geodeta SH.K. i D.K., izjave podnosilaca zahteva i tuženog-protivtužioca B.G., uključujući izjave svedoka S.B., N.B. i A.D., kada su zaključili da suprotna strana B.G., više od 20 godina, savesno i neprekidno drži spornu nepokretnost.

Sud zaključuje da su navodi podnosilaca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovana članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika.