USTAVNI SUD

KI 55/2o Podnosilac zahteva: Arsim Biçaku ocena ustavnosti rešenja Rev. br. 359/2019 Vrhovnog suda od 15. januara 2020. godine

KI 55/20, rešenje o neprihvatljivosti od 9. septembra 2021. godine, objavljeno 13. oktobar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporenog rešenja Vrhovnog suda, očigledno neosnovan. 

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 22. i 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je 20. Oktobra 2003. godine obavešten od strane Raiffeisen Banke da mu od tog dan prestaje radni odnos kod iste zbog nesaglasnosti sa obavezama navedenim u pravilniku

Podnosilac zahteva je protiv obaveštenja o prekidu sudski postupak koji je nekoliko puta bio vraćen na ponovno razmatranje nižestepenim sudovima i kulminirao je presudom Vrhovnog suda. U postupku pred redovnim sudovima utvrđeno je da je podnosilac zahteva nezakonito otpušten sa posla, zbog čega je i naložena novčana nadoknada za taj period. U jednom delu postupka Raiffeisen Banka je ponudila podnosiocu zahteva vraćanje na sporno radno mesto međutim podnosilac je odbio takvu ponudu, shodno tome Apelacioni i Vrhovni sud su obrazložili da posle ovog perioda, tužilac nema pravo na nadoknadu plata jer isti je bio vraćen na njegovo radno mesto i svojevoljno je napustio isto mesto. Prema tome, nema dokaza da je podnosiocu zahteva uskraćeno pravo na zakonit rad u skladu sa unutrašnjom regulativom.

Podnosilac zahteva u suština navodi povredu,  (i) navode o povredi prava zagarantovanih članom 49 [Pravo na Rad i Obavljanje Profesije] Ustava, (ii) pogrešnu primenu zakona,  i (iii) povredu prava na odbranu.

Sud zaključuje da se  navodi podnosioca zahteva  o povredi prava zagarantovanih članom 49. Ustavom, pogrešnu primenu zakona i povredu prava na odbranu, trebaju proglasiti neprihvatljivim u celosti kao očigledno neosnovani jer se ovi navodi podnosioca zahteva  kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (ii) navodi kategorisani kao „očigledni ili evidentni nedostatak povrede“ i (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, isti su u celosti očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.