USTAVNI SUD

KI82/21, Podnosilac zahteva: opština Đakovica, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosovo UPP-APP. br. 1/2020 od 28. oktobra 2020. godine

KI82/21, presuda od 9. septembra 2021. godine, objavljena 5. oktobar 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, načelo jednakosti oružja i kontradiktornosti 

Iz spisa predmeta proizilazi da je zainteresovana strana, A.R., bio zaposlen u Opštini Đakovica na mestu opštinskog javnog pravobranioca, počev od 2008. godine. Dok je obavljao ovu funkciju, opština Đakovica je primila obaveštenja od Tužilaštva o pokretanju istrage radnje protiv njega zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela. Shodno tome, gradonačelnica opštine Đakovice je suspendovala osobu A.R. sa dotične funkcije. Njegova žalba protiv odluke o suspenziji opštine Đakovica Nezavisnom nadzornom odboru za civilnu službu Kosova je odbijena. Strana A.R. je pokrenula postupak pred redovnim sudovima, koje su vratile stvar na presuđivanje Nezavisnom nadzornom odboru koji je ponovo potvrdio gore navedenu odluku opštine o suspenziji sa dužnosti osobu A.R. U međuvremenu, u krivičnom postupku, strana A.R je presudom Apelacionog suda oglašena krivom za krivično delo sukob interesa. Kao rezultat toga, opština Đakovica je pokrenula disciplinski postupak, usled čega je strana A.R. udaljena sa posla. Što se tiče ove odluke, postupak je vođen u Osnovnom, sudu, Apelacionom sudu i Vrhovnom sudu, koji su na kraju odbili zahtjev strane A.R. Međutim, poslednje navedeni je podneo zahtev za ponavljanje postupka koji je usvojen 28. oktobra 2020. godine presudom Vrhovnog suda koju je Opština Đakovica osporila pred Sudom u okolnostima ovog slučaja.

Opština Đakovica je pred Sudom navela povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, uglavnom se fokusirajući na kršenje načela kontradiktornosti i načela jednakosti oružja u postupku postupak, jer je prema navodima Vrhovni sud odlučio po zahtevu strane A.R., a da o tome nije obavestio opštinu Đakovicu, sprečavajući i odbijajući istoj da podnese odgovor na zahtev i relevantne protivargumente.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva i relevantan odgovor strane A.F., Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i načela Evropskog suda za ljudska prava u pogledu načela kontradiktornosti i jednakosti oružja, a zatim primenio iste u okolnostima ovog slučaja. Sud je ponovio, između ostalog, da načelo “jednakost oružja” zahteva “pravičnu ravnotežu između strana”, gde svakoj strani treba dati razumnu priliku da iznese svoj slučaj, pod uslovom da je ne stavlja u značajno nejednak položaj u odnosu na suprotnu stranu. U tom smislu, Sud je utvrdio da je Vrhovni sud, odlučujući o zahtevu za ponavljanje postupka koji je podnela strana A.R., a da o tome nije obavestio i dao drugoj strani, odnosno opštini, mogućnost da iznese kontra-argumente u vezi sa takvim zahtevom, nije uspeo da garantuje primenu načela jednakosti oružja i načela procesnog kontradiktornog postupka. Sud je takođe primetio da mimo ustavnih garancija, važeći zakoni takođe jasno definišu zakonsku obavezu slanja zahteva za ponovno suđenje suprotnoj strani i zainteresovanim stranama, što je obaveza koja je zaobiđena u okolnostima ovog slučaja.

Shodno tome i na osnovu objašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je osporena presuda suda doneta u suprotnosti sa procesnim garancijama navedenim u članu 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, vraćajući istu Vrhovnom sudu na preispitivanje.