USTAVNI SUD

KI41/21, Podnosilac zahteva: Desimir Vučković, Ocena ustavnosti Presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku Agenciju za Privatizaciju,  br. AC-I-20-0005, od 26. novembra 2020. godine

KI41/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 13. aprila 2021. godine, objavljeno dana 5. maja 2021.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, kupoprodajni ugovor, poništenje ugovora, primenljivi zakon, povraćaj imovine

Podnosilac zahteva i neka druga lica su inicirali sudske postupke gde su tražili poništenje ugovora o kupoprodaji za osporenu nepokretnu imovinu, Ov.br.1293/96 od 27. novembra 1965. godine, potpisanog od strane njihovog prethodnika. Specijalizovano veće je u Presudi [C-II-12-1051] odbilo tužbu M.Ç., J.Ç. i S.V. zbog aktivne legitimacije, a tužbu podnosioca zahteva, kao i Z.V. i Z.V. odbilo kao neosnovanu, uz obrazloženje da, imajući u obzir da se u tužbi traži poništenje spornog ugovora koji je datirao iz 1965. godine, Žalbeno veće, za slučajeve koji se tiču poništenja ugovora je odlučilo da član 8 Zakona o Prometu Nepokretnosti Srbije iz 1981. godine, se nije primenjivao na Kosovu i takođe Zakon o Obligacionim Odnosima iz 1978. godine, nema retroaktivan efekat. Specijalizovano veće je takođe naglasilo da zakonski propisi na Kosovo ne uključuju neki zakon za povraćaj nepokretne imovine koji se bavi kompenzacijom zemljišta koje je uzeto od državnih organa nakon II. Svetskog rata.

Sa druge strane, odlučujući po žalbi strana u postupku, žalbeno veće je u presudi [Ac-I-20-005], odbilo iste kao neosnovane. Žalbeno veće, obrazlažući tvrdnje koje se tiču ništavnosti spornog ugovora je naglasilo da su ove tvrdnje neosnovane jer je, između ostalog, u skladu sa članom 26 stav 4 Zakona br.26/1954 o Prometu zemljišta i zgrada, kao primenljivog zakona u vreme kada je sklopljen sporni ugovor, ugovori koji su sklopljeni sa nedostatkom volje stranaka se mogu poništiti u roku od godinu dana od dana sklapanja ugovora, dok, u predmetu nema dokaza da je unutar tog vremenskog perioda preduzeta neka radnja da bi se zatražilo poništenje spornog ugovora.

Podnosilac zahteva se žalio pred Ustavnim Sudom da je Presudom Žalbenog veća došlo do povrede njegovih osnovnih prava i sloboda koje su zagarantovane članovima 22 [Direktna primena međunarodnih sporazuma i Instrumenata] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članovima 6 (Pravo na pravično suđenje) i 13 (Pravo na delotvoran pravni lek) EKLjP-a.

Sud je, nakon što je ocenio navode podnosioca zahteva, našao da isti  nije potkrepio navode da su navedeni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da je osporenom odlukom došlo do povrede prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom i EKLJP-om, uključujući i pravo na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP-a. Samim tim, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i da se treba proglasiti neprihvatljivim.