USTAVNI SUD

KI217/19, Podnosilac zahteva: Astrit Shabiu, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda  Republike Kosovo ARJ-UZVP. br. 77/2019  od 10. juna 2019. godine

KI217/19, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 29. marta 2021. godine, objavljeno 13. aprila 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv.

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su povezane sa time da je podnosilac zahteva 2012. godine aplicirao za radno mesto administrativni sekretar u Osnovnoj školi “Dëshmorët e 5 Prillit” u selu Smira, opština Vitina, i na tu poziciju je bio i primljen. Kao rezultat žalbe dva druga kandidata koji su aplicirali  za tu poziciju, Nezavisni Nadzorni Odbor za Civilnu Službu Republike Kosova (u daljem tekstu: NNOCSK) je u postupku ponovnog odlučivanja, dana 1. aprila 2016. godine, usvojio zahtev dva kandidata, i zbog toga je, dana 26. aprila 2016. godine, podnosiocu zahteva bio prekinut radni odnos. Opština Vitina je podnela tužbeni zahtev Osnovnom Sudu, i u tom postupku je podnosilac zahteva bio u svojstvu zainteresovane strane. Dana 4. maja 2018. godine, Osnovni sud je, presudom A. br. 729/16, odbio tužbeni zahtev opštine Vitina, kao neosnovan, sa obrazloženjem da podnosilac zahteva nije ispunio kriterijume radnog iskustva, koji su bili propisani konkursom. Podnosilac zahteva je u svojstvu zainteresovane strane uložio žalbu Apelacionom sudu, i ta žalba je Presudom AA. br. 367/2018, od 19. decembra 2018. godine bila odbijena kao neosnovana. Kao rezultat zahteva podnosioca zahteva, u svojstvu zainteresovane strane, za vanredno preispitivanje sudske odluke, podnetim pred Vrhovnim sudom, potonji je u svojoj Presudi ARJ-UZVP. br. 77/2019, od 10. jula 2018. godine, odbio njegov zahtev kao neosnovan, čime jepotvrdio obrazloženja i zaključke date putem gore navedenih presuda Osnovnog i Apelacionog Suda.

Podnosilac zahteva osporava gore navedene zaključke Vrhovnog Suda, tvrdeći da je došlo do povrede prava koja su zagarantovana članom 23. [Ljudsko dostojanstvo], članom 24. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i članom 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava.

Sud je, nakon procene svih gorenavedenih tvrdnji podnosioca zahteva, primenjujući i svoju sudsku praksu ali i sudsku praksu Evropskog Suda za Ljudska prava, zaključio da je zahtev neprihvatljiv zato što su gorenavedene tvrdnje podnosioca zahteva očigledno neosnovane po ustavnim osnovama, kako je to i propisano članom 47 Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.