USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, zahtevajući ocena ustavnosti rešenje Apelacionog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, ASC-11-0003-A0001 od 16 maja 2013, godine, kojim je okončan imovinsko pravni spor između podnosioca zahteva i većeg broja pravnih lica u vezi nepokretnosti katastarskih parcele br, 622, u površini od 0,87,83 ha i br, 1387, u površini od 0,93,31 ha, upisanih u posedovnom listu br, 162 koje su oduzete od pravnih prethodnika podnosioca zahteva rešenjem o uzimanju zemljišta 21 decembra 1964, godine na osnovu zemljišnog maksimuma, Podnosilac zahteva je smatrao da je u gore navedenom odlukom Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, prekršeno je načelo pravičnog i nepristrasnog suđenja, garantovano Ustavom i međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, obzirom da je Sud sam predložio proširenje tužbenog zahteva na drugog tuženog, a zatim odbio tužbu zbog nedostatka pasivne legitimacije, što znači Sud je doveo u zabludu stranku, a kao posledicu toga, odbio je tužbeni zahtev, stoga je prekršeno načelo pravičnog i nepristrasnog suđenj, Odlučujući o zahtevu podnosioca Milija Mirković, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, Ustavni sud nije utvrdio da su odgovarajući postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravedni ili arbitrarni,da su odluke redovnih sudova u potpunosti obrazložene, Stoga Sud je zaključio da zahtev očigledno neosnovan jer iznete činjenice ni na koji način ne opravdavaju tvrdnju i kršenju ustavnih prava