USTAVNI SUD

KI163/20, Podnosilac zahteva: “Inter-Eminex”, Ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju br. AC-I-16-02560A001 od 21. maja 2020. godine

KI163/20, rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno 18. februara 2021. godine, objavljeno 5.marta 2021. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, postupak izvršenja, račun, zahtev za povraćaj u pređašnjo stanje, zahtev van roka

Podnosilac zahteva navodi da je presuda [AC-I-16-02560A001] od 21. maja 2020. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova u vezi sa presudom [C-IV-16-0328] od 31. oktobra 2016. godine Specijalizovanog veća povredila njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 21. [Opšta načela] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članovima 6. (Pravo na pravično suđenje) i 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Podnosilac zahteva je primio presudu [AC-I-16-02560A001] od 21. maja 2020. godine Žalbenog veća 2. juna 2020. godine. Svoj zahtev je podneo Sudu 19. oktobra 2020. godine. Shodno tome, u slučaju nije sporno da je zahtev podnesen nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca utvrđenog Zakonom i Poslovnikom o radu. Međutim, podnosilac  zahteva je tražio od Suda povraćaj u pređašnje stanje u vezi sa rokom za podnošenje zahteva Sudu, kao što je propisano u članu 50. Zakona, budući da je smatrao da zbog njegovog zdravstvenog stanja nije mogao da podnese zahtev u propisanom roku.

S tim u vezi, Sud je naglasio da je dužan usvoji ili ne povraćaj u pređašnje stanje roka na osnovu svoje ocene u svakom slučaju posebno, ako su ispunjeni uslovi navedeni u članu 50. Zakona i koji su kumulativni. U okolnostima ovog slučaja, na osnovu spisa predmeta, Sud je ocenio da (i) podnosilac  zahteva nije dokazao da bez svoje krivice nije mogao podneti zahtev u propisanom roku, odnosno roku od 4 (četiri) meseca koji je definisan u članu 49. Zakona, jer sve dok nije sporno da je podnosilac zahteva bio bolestan od Covid-19 od avgusta 2020. godine, u njegovom zahtevu nema opravdanja za nemogućnost podnošenja svog zahteva Sud tokom meseca juna i jula  2020. godine, štaviše, nema opravdanja za nemogućnost podnošenja zahteva Sudu od strane drugih suvlasnika ili čak drugih ovlašćenih pravnog lica; (ii) u istom kontekstu, podnosilac  zahteva ne dokazuje da je prepreka uklonjena 10. oktobra 2020. godine, datuma od kojeg je  počeo rok od petnaest (15) dana za podnošenje zahteva Sudu, jer ne postoji obrazloženje u vezi sa postojanjem bilo kakvih prepreka za podnošenje zahteva Sudu tokom meseca juna i jula 2020. godine; i (iii) iz istih razloga predmetni zahtev nije obrazložen.

Shodno tome, Sud je utvrdio da je u okolnostima ovog slučaja ispunjen samo jedan od uslova utvrđenih u članu 50. Zakona, odnosno rok od jedne godine u kojem se Sudu može podneti zahtev kojim se traži povraćaj u pređašnje stanje, i shodno tome, Sud je utvrdio da, u okolnostima ovog slučaja, nisu ispunjeni uslovi navedeni u članu 50. Zakona o povraćaju u pređašnje stanje, stoga, zahtev je podnet van roka utvrđenog u članu 49. Zakona, i shodno tome, neprihvatljiv je za razmatranje merituma.