USTAVNI SUD

KI24/20, podnosilac zahteva: “PAMEX SH.P.K”, ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Kosova Ae. br. 179/2017 od 11. novembra 2019. godine 

KI24/20, presuda od 3. februara 2021. godine, objavljena 24. februara 2021.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, pogrešan bankovni transfer, Zakon o platnom sistemu, neobrazložena odluka 

Okolnosti ovog slučaja se odnose sa transakciju od 21. juna 2013. godine u ime podnosioca  zahteva  kineskoj kompaniji, koju je izvršila Banka për Biznes u Prištini. Međutim, poslednje navedena je pogrešno obavila transakciju u evrima, a ne u dolarima, što je rezultiralo dodatnom uplatom od 17.436,85 evra na štetu podnosioca zahteva, kao rezultat razlike u kursu. Posle toga, na osnovu spisa predmeta, rezultira da su podnosilac zahteva i Banka postigli sporazum prema kojem (i) deo pogrešno prenetog transfera ostaje kod kineske kompanije, od koje će podnosilac  zahteva naručiti dodatnu robu; dok bi (ii) Banka omogućila podnosiocu zahteva ugovor o prekoračenju putem kojeg bi podnosilac zahteva nadoknadio banci sporni iznos u određenom roku.

Početkom 2015. godine, podnosilac zahteva se obratio redovnim sudovima, ne samo zahtevajući povraćaj spornog iznosa, već i nadoknadu gubitaka nastalih kao rezultat radnji dotične banke. Osnovni sud u Prištini je odbio tužbu podnosioca zahteva kao neosnovanu, jer je pojasnio da su sporna pitanja koja proizlaze zbog greške koju je Banka učinila transakcijom od 21. juna 2013. godine rešena voljom strana preko (i) izjave koju je potpisao podnosilac zahteva 30. jula 2013. godine; i (ii) ugovora o prekoračenju koji je potpisan 31. jula 2013. godine. Podnosilac zahteva je osporio  nalaze Osnovnog suda u  Apelacionom sudu, između ostalog, navodeći činjenicu da svedok kojeg je predložio nije saslušan u Osnovnom sudu i zahtevajući zakazivanje super-ekspertize. Pored toga, podnosilac zahteva je takođe tvrdio povredu odredaba Zakona o platnom sistemu i preciznije, njegove članove  33, 34, 41 i 53. Apelacioni sud je osporenom presudom usvojio nalaze Osnovnog suda.

Pred Sudom, podnosilac zahteva je tvrdio da je presuda [Ae. br. 179/2017] od 11. novembra 2019. godine Apelacionog suda doneta kršeći njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nedostatka obrazložene sudske odluke. Podnosilac zahteva je, između ostalog, izjavio pred Sudom da Apelacioni sud nije obrazložio njegove navode, posebno u pogledu (i) njegovog zahteva za saslušanjem svedoka A.B.; (ii) njegovog zahteva za super-ekspertizom; i (iii) povrede članova 33, 34, 41 i 53 Zakona o platnom sistemu.

Rešavajući navode podnosioca zahteva, Sud je u početku, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, naglasio, između ostalog, činjenicu da su sudovi dužni da obrazlože navode strana koji su bitni ili koji mogu biti odlučujući za meritum slučaja. U tom kontekstu, Sud je takođe pojasnio da, uprkos činjenici da, kada sudovi sa apelacionom nadležnošću potvrđuju odluke nižih sudova, oni nisu dužni da obrazlože svaki argument, ali su ipak dužni da pokažu dovoljno razmatranja u preispitivanju odluke nižeg stepena. Štaviše, prilikom ocene odluke nižeg suda, viši sud je takođe dužan da oceni žalbene navode podnosioca zahteva, a ne samo da oceni da li je niži sud pravično ocenio relevantnu žalbu pred njim.

Primenjujući ove standarde u ovom slučaju, Sud je utvrdio da je donošenjem presude [Ae. br. 179/2017] od 11. novembra 2019. godine, Apelacioni sud, pored neuspeha da obrazloži navode podnosioca zahteva u vezi sa super-veštačenjem i propuštanjem da sasluša određene svedoke, u svom obrazloženju nije uključio ni jednu jedinu rečenicu u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi odredaba Zakona o platnom sistemu, kao suštinsku tvrdnju podnosioca zahteva. Gore navedeni zakon, u svom članu 53, između ostalog, predviđa da nijedan pisani sporazum između klijenta i platne institucije ne može sadržati neku odredbu koja predstavlja odricanje od bilo kojeg dodeljenog prava ili uzroka radnje stvorene ovim zakonom. Na osnovu ocene Suda, ćutanje Apelacionog suda u vezi sa takvim suštinskim i odlučujućim navodima podnosioca zahteva ne ispunjava standarde obrazložene sudske odluke, zagarantovane Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Shodno tome, Sud je utvrdio da gore navedena presuda Apelacionog suda nije u skladu sa garancijama sadržanim u članu 31. Ustava u vezi s članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog nedostatka obrazložene sudske odluke i zbog toga se mora proglasiti nevažećom i vratiti na presuđivanje Apelacionom sudu.