USTAVNI SUD

KI39/20, Podnosilac Cihan Ozkan, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Kosova AA. br. 669/2019 od 22. oktobra 2019. godine

KI39/20, rešenje o neprihvatljivosti od 27. januara 2021. godine, objavljeno 12. februara 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, proterivanje stranaca, član 1. Protokola 7 EKLJP-a, preuranjen zahtev

Pitanje koje sadrži zahtev podnosioca se odnosi na postupak proterivanja stranaca, u kojem postupku se, prema sudskoj praksi ESLJP-a, primenjuje član 1. (Zaštita u postupku proterivanja stranaca) Protokola br. 7 EKLJP-a koji sadrži procesne garancije koje se primenjuju u vezi sa proterivanjem stranaca. U ovom kontekstu, podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom osporio sudski postupak koji se odnosi na nalog za njegovo prinudno udaljenje sa Kosova, kojom prilikom je Apelacioni sud usvojio žalbu podnosioca zahteva i ukinuo presudu  Osnovnog suda i predmet podnosioca zahteva vratio Osnovnom sudu na ponovno razmatranje i odlučivanje. S druge strane, Vrhovni sud je odbacio, kao nedozvoljen, zahtev podnosioca za vanredno preispitivanje presude Apelacionog suda. Prema tome, predmet podnosioca zbog kog se on žali pred Sudom nije konačno rešen jer je ovaj predmet vraćen Osnovnom sudu na ponovno razmatranje u skladu sa nalazima iz rešenja Apelacionog suda.

Glavno pitanje koje je podnosilac zahteva pokrenuo pred Sudom ticalo se navoda da je Apelacioni sud ukinuvši u celosti presudu  Osnovnog suda, uključujući i tačku (I) presude na koju nijedna od stranaka nije izjavila žalbu Apelacionom sudu, prekršio načelo “res judicata” i samim tim povredio pravo na pravično suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a.

S tim u vezi, Sud je naglasio da sudska praksa ESLJP-a, na osnovu koje je Sud, u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom, utvrđuje da odluke u vezi sa ulaskom, boravkom i deportacijom stranaca nisu povezane sa utvrđivanjem građanskih prava i obaveza podnosilaca ili krivičnom optužbom protiv njega/nje u smislu člana 6. stav 1. EKLJP-a. Shodno tome, u vezi sa prinudnim udaljavanjem stranaca (kao što je slučaj sa postupcima koje podnosilac osporava pred Sudom) primenjuje se član 1. (Zaštita u postupku proterivanja stranaca) Protokola br. 7 EKLJP-a, koji sadrži proceduralne garancije koje se primenjuju u vezi sa prinudnim udaljavanjem stranaca.

U tom kontekstu, uzimajući u obzir da se slučaj podnosioca nalazi na razmatranju od strane redovnih sudova kao i činjenicu da se član 6 EKLJP-a ne primenjuje u slučajevima postupka proterivanja stranaca iz zemlje, Sud je naglasio da ne može da oceni da li su podnosiocu zahteva poštovana njegova procesna prava zagarantovana u stavu 1. člana 1. Protokola 7 EKLJP-a, kada ne postoji konačna odluka od strane redovnih sudova u pogledu “zakonitosti” odluke o njegovom proterivanju sa Kosova, koji postupak podnosilac osporava pred Sudom. Prema tome, Sud je našao da se postupci koje je pokrenuo podnosilac zahteva i dalje nalaze u fazi odlučivanja i iz ovoga se može zaključiti da je zahtev podnosioca pred Ustavnim sudom preuranjen.

Sledstveno tome, Sud je utvrdio da je podnosilac podneo svoj zahtev Ustavnom sudu pre nego što je iscrpeo sva delotvorna pravna sredstva predviđena u relevantnom zakonodavstvu. Shodno tome, zahtev podnosioca pred Ustavnim sudom je preuranjen i mora se proglasiti neprihvatljivim na ustavnim osnovama, kao što je propisano članom 113.7 Ustava, predviđeno članom 47. Zakona i dalje precizirano pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.