USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva navodi da je odlukama redovnih sudova povređeno njegovo pravo na rad, garantovano članom 49 Ustava, Podnosilac od suda traži naknadu za izgubljeno vreme na poslu, Štaviše, podnosilac se žali na odluke redovnih sudova u vezi sa a) odbacivanjem njegove tužbe kao neblagovremene i b) nalazima sudova u vezi sa navodima bivše Kosovske povereničke agencije da je HTK Kosova, bivša Sloga u Prištini privatizovana i da je likvidacija gore navedenog preduzeća stupila na snagu 11, aprila 2007, god,, naglašavajući da do 25, aprila 2013, god, likvidacija navedenog preduzeća nije počela jer dvadeset posto (20%) od prihoda od prodaje preduzeća njenim zaposlenima još uvek nije isplaćeno, Sud podseća da nije njegova dužnost da ocenjuje zakonitost odluka donetih od strane redovnih sudova, osim ako su takve odluke donete na proizvoljan i neobrazložen način, Dužnost Suda je da oceni da li su postupci, u celini, bili u skladu sa Ustavom, Dakle, Ustavni sud nije sud četvrtog stepena prilikom razmatranja odluka donetih od strane redovnih sudova, Uloga redovnih sudova je da tumače i primenjuju odgovarajuća pravila procesnog i materijalnog prava (vidi mutatis mutandis, Garcia Ruiz protiv Španije [GC], br, 30544/96, stav 28, Evropski sud za ljudska prava [ESLJP] 1999 – I), Konačno, Sud zaključuje da zahtev podnosioca ne ispunjava sve uslove za prihvatljivost, Stoga, u skladu sa članom 48 Zakona i pravilom 36 (2) a) i b) Poslovnika o radu, zahtev je proglasio neprihvatljivim