KI34/20, podnosilac zahteva: Ramadan Zogaj, ocena ustavnosti presude AC-I-0003 Žalbenog veća za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 17. oktobra 2019. godine
KI34/20, rešenje o neprihvatljivosti, objavljeno 10. novembra 2020. godine
Ključne reči: pojedinačni zahtev, neovlašćena stranka, zahtev neprihvatljiv.
- Sud podseća da se okolnosti ovog slučaja odnose na četiri različita sudska postupka, pokrenuta 2001. godine i okončana donošenjem osporene presude [AC-I-0003] od 18. oktobra 2019. godine Žalbenog veća PKVS-a. Sud prvo podseća da je na osnovu dopisa predmeta podnosilac zahteva koristio stan tokom perioda 1989 – 1992. godine, a zatim se preselio u isti stan u junu 1999. godine, za koji navodi da ga koristi do podnošenja svog zahteva Sudu 18. februara 2020. godine. Kao rezultat odluke [br. 221] od 22. novembra 1999. godine preduzeća DP „IGK Ballkani“, stan u kojem se uselio podnosilac zahteva dodeljen je radniku tog preduzeća H.H. Shodno tome, 5. januara 2000. godine, DP „IGK Ballkani“ i H.H. su zaključili ugovor za korišćenje stana. Podnosilac zahteva posebno osporava presudu AC-I-0003] od 18. oktobra 2019. godine Žalbenog veća PKVS-a, donetu u postupku koji je pokrenuo H.H. i u kojem podnosilac zahteva nije uopšte bio strana. Ovom presudom, Žalbeno veće je usvojilo pravo H.H. na kupovinu stana na osnovu korišćenja.
- Podnosilac zahteva je međutim osporio navode Žalbenog veća, tvrdeći da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP), članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava u vezi sa članom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP-a, stavom 1 člana 3. [Jednakost pred zakonom] Ustava, članom 7. [Vrednosti] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1 (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP-a.
- Sud je prilikom ocene da li podnosilac zahteva ima status ovlašćene strane da podnese zahtev pred Sudom, primenjujući i standarde svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava, utvrdio da je zahtev neprihvatljiv, zato što podnosilac zahteva nije ovlašćena stana, kao što je propisano u stavovima 1 i 7, člana 113. Ustava i pravilu 39 (1) (a) Poslovnika o radu, da podnese zahtev protiv presude, koja je doneta u postupku u kojem podnosilac zahteva nije bio strana u postupku ili u kojem nije odlučeno u vezi sa njegovim/njenim pravima.