USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva tvrdi da je presuda Vrhovnog suda, odbijajući njegov zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Prištini (Ap, br, 388/2009 od 28, septembra 2012, god,) povredila njegova prava garantovana Ustavom, odnosno članove 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 36,2 [Pravo na privatnost] Ustava, i član 6,1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (u daljem tekstu: EKLJP), Pored toga, podnosilac zahteva je tražio od Ustavnog suda da uvede privremenu meru, odnosno da obustavi izvršenje presude Okružnog suda u Prištini do 31, decembra 2012, god,, kojom je podnosilac zahteva osuđen na kaznu zatvora od 6 (šest) meseci, Sud smatra da su tvrdnje o povredi njegovih ustavnih prava na pravično i nepristrasno suđenje (član 31 Ustava i član 6 EKLJP) i pravo na privatnost (član 36,2 Ustava i član 8 EKLJP), jer su osporene presude zasnovane na neprihvatljivim dokazima, neosnovane i nisu potkrepljene i samim tim očigledno neosnovane, Sud je takođe zaključio da je zahtev neprihvatljiv i prema tome ne postoji prima facie slučaj u cilju uvođenja privremene mere i zbog toga zahtev za uvođenje privremenih mera je očigledno neosnovan