USTAVNI SUD

Slučaj br. KI85/20, podnosilac: Shpëtim Bokshi, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Kosova Ac. br. 4273/19 od 5. februara 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, izvršenje odluke, očigledno neosnovan zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva vodio tri različita postupka pred javnim organima Republike Kosovo, i to: i) izvršni postupak, ii) krivični postupak i  iii) postupak po tužbi radi poništenja rešenja NKRM-a br. 3777.

Podnosilac zahteva je smatrao da s obzirom na to da je presudom [P. br. 922/17] Osnovnog suda od 14. juna 2019. godine oslobođen optužbe, analogno proizilazi da je rešenje [br. 3777] Nezavisne komisije za rudnike i minerale (u daljem tekstu: NKRM) od 31. avgusta 2017. godine, u skladu sa podstavom 1.2 stava 1. člana 71. [Razlozi za prigovor] Zakona o izvršnom postupku, izgubilo svoje pravno dejstvo i kao takvo ne može imati dejstva izvršnog naslova. Isti je takođe tvrdio da rešenje [Ac. br. 4273/19] Apelacionog suda Kosova od 5. februara 2020. godine predstavlja neobrazloženu odluku i da je došlo do proizvoljnog tumačenja zakona, čime su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP.

U tom smislu, što se tiče ovog navoda podnosioca zahteva, Sud ocenjuje da rešenje Apelacionog suda u svom obrazloženju ne sadrži nedostatke koji utiču na njegovu ustavnost.

Takođe, imajući u vidu okolnosti slučaja, navode iznete od strane podnosioca zahteva i činjenice koje je on predočio, Sud, oslanjajući se i na standarde ustanovljene u njegovoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i u sudskoj praksi ESLJP-a, utvrđuje da podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoje tvrdnje da su postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su osporenim rešenjem povređena prava i slobode zagarantovane članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP.

U zaključku, Sud smatra da je zahtev neprihvatljiv jer podnosilac zahteva nije dovoljno dokazao i potkrepio svoju tvrdnju o povredi prava zagarantovanih Ustavom i Konvencijom. Shodno tome, ovaj zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim, kao što je utvrđeno članom 113.7 Ustava i dalje precizirano pravilom 39 (2) Poslovnika.