USTAVNI SUD

KI 215/19 Podnosilac zahteva: Fekë Kuçi, ocena ustavnosti presude AA. br. 524/2018 Apelacionog suda od 10. aprila 2019. godine.

KI 215/19, rešenje o neprihvatljivosti od 15. jula 2020. godine, objavljeno 10. avgusta 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, imovinski spor, disciplinski postupak, preuranjen, izvan vremenskog roka.

Podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu jer smatra da su mu osporenim odlukama povređena prava zagarantovana članovima 24. i 31. Ustava u vezi sa  članom 6. EKLJP kao i kao i članom 10. UDLJP.

U stvari, u slučaju podnosioca zahteva vođena su dva postupka i to, (i) Postupak povodom raspodele imovine nakon smrti oca podnosioca zahteva i (ii) Disciplinski postupak pred Policijom Kosova i Administrativni spor povodom istog.

Što se tiče prvog sudskog postupak povodom raspodele imovine nakon smrti oca podnosioca zahteva, Sud nakon razmatranja priloženih  dokumenata kao i na osnovu samih navoda podnosioca zahteva nalazi  da je ovaj postupak još uvek u toku, i to na osnovu žalbi samog podnosioca zahteva i drugih naslednika sporne imovine. Prema podnosiocu zahteva, ovaj postupak je vraćen Osnovnom sudu u Peći-Ogranak u Istoku na ponovno odlučivanje.

Dakle, u vezi sa prvim postupkom o podeli ostavštine, Sud utvrđuje da podnosilac  zahteva nije iscrpeo  sva pravna sredstva propisana zakonom, i da je zahtev shodno tome neprihvatljiv u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i pravilom 39. (1) (b) Poslovnika.

Što se tiče drugog sudskog postupka, da bi bio u stanju da proveri da li je zahtev podnet u zakonskom roku, Sud uzima u obzir “poslednju odluku” kojom je odlučeno u vezi sa zahtevom podnosioca, datum kada. Sud smatra da je presude AA.br. 524/18 Apelacionog suda od 10. aprila 2019. godine poslednja odluka u vezi sa zahtevom podnosioca, dok je podnosilac zahteva ovu presudu primio 3. maj 2019. godine.

Što se tiče tvrdnje podnosioca zahteva da je obaveštenje kancelarije Državnog tužioca od 21. maja 2019. godine primenjeno 25 maja 2019. godine zadnja odluka što se tiče delotvornog pravnog sredstva, Sud primećuje da je činjenica da je podnosilac zahteva primilo obaveštenje iz Kancelarije glavnog državnog tužioca navedenog datuma, ali po ovom obaveštenju glavni državni tužilac nije pokrenuo zahtev za zaštitu zakonitosti u vezi sa pitanjem podnosioca, sa obrazloženjem: “da nije našao ni jedan od zakonsku osnovu za pokretanje Zahteva za zaštitu zakonitosti“.

Na osnovu gore navedenog, proizilazi da zahtev nije podnet u zakonskom roku utvrđenim članom 49. Zakona i pravilom 39. (1) (c) Poslovnika.

Iz gore navedenih razloga, Sud zaključuje da zahtev podnosioca ne ispunjava proceduralne uslove prihvatljivosti, jer nije blagovremen.