USTAVNI SUD

Podnosilac je podnela zahtev u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, osporavajući odluku Vrhovnog suda Republike Kosovo, Ac, br, 95/2011, od 8, decembra 2011, god,, jer ni podnosilac zahteva, a ni javni tužilac nisu bili pozvani da učestvuju u postupku, Konkretno, podnosilac zahteva tvrdi da je “odlukom Okružnog suda u Prizrenu I,A,Gj, br, 2/2009 -16 od 19,01,2010, god,, i iz zapisnika sa glavne rasprave, nesumnjivo proizilazi da podnosilac zahteva i okružni javni tužilac u Prizrenu nisu bili pozvani da učestvuju na suđenju, i pored toga što je njihovo prisustvo bilo obavezno u skladu sa odredbama člana 4,2 Uredbe UNMIK -a br, 2004/29 o zaštiti od međunarodne otmice dece, Ova Uredba je zasnovana isključivo na Konvenciji o građanskim aspektima međunarodne otmice deteta od 25,10,1980, god,”, Što se tiče pitanja prihvatljivosti zahteva, Sud je zaključio da je podnosilac zahteva ispunila proceduralne uslove prihvatljivosti, Što se tiče osnovanosti zahteva, Sud smatra da je prisustvo njenog supruga i njegovog advokata u postupku pred Okružnim sudom u Prizrenu, stavio podnosioca zahteva u nepovoljniji položaj vis-à-vis sa njenim suprugom, jer ona nije bila u mogućnosti da predstavi argumente i dokaze i da ospori podnesak svog supruga tokom postupka, Štaviše, Sud smatra da samim tim što podnosilac zahteva nije prisustvovala sudskim postupcima, ona nije imala mogućnost da opovrgne izjave svog supruga i drugih zainteresovanih stranaka i bila je lišena mogućnosti da ubedi Okružni sud da deca treba da se vrate svom prebivalištu u Austriji u skladu sa Haškom konvencijom, Po mišljenju podnosioca zahteva, ova situacija predstavlja povredu njenog prava na pravično suđenje