USTAVNI SUD

KI37/19, Podnosilac: Tekvondo federacija Kosova, ocena ustavnosti neizvršenja presude [A. br. 870/2016] Osnovnog suda u Prištini od 20. februara 2018. godine u vezi sa odlukom Ministarstva kulture, omladine i sporta br. 29/2018 od 11. aprila 2018. godine  

KI37/19, Rešenje o Neprihvatljivosti od 11. decembra 2019 god., objavljeno 10. januar 2020. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, neiscrpljenje pravnih sredstava

Podnosilac zahteva je podneo Ministarstvu kulture, omladine i sporta (MKOS) zahtev kojim je tražio licenciranje Tekvondo federacije, ali MKOS nije odgovorio na njegov zahtev. Zbog ćutanja od strane MKOS-a, podnosilac zahteva je pokrenuo tužbu pred redovnim sudovima. Osnovni sud je presudom odlučio da se MKOS obaveže da u roku od 30 dana donese rešenje povodom zahteva podnosioca.

Kao rezultat toga, nadležna komisija MKOS-a je preporučila licenciranje podnosioca zahteva, tako da je MKOS, dana 11. aprila 2018. godine, izdao licencu pod brojem [29/2018] kojom je podnosioca zahteva (Tekvondo federaciju Kosova) licencirao da u periodu 2018-2020 obavlja svoju delatnost.

Podnosilac zahteva je nezadovoljan njegovim radnjama, izjavio MKOS-u žalbu kojom je inter alia naveo povredu članova 3, 46. i 49. Ustava i naglasio da iako je licenca primljena “nijedno pravo koje proističe iz tog dokumenta nije priznato ni [podnosiocu zahteva] kao federaciji, niti njegovim zvaničnim predstavnicima”.

Iz tog razloga je podnosilac zahteva pred Ustavnim sudom osporio neizvršenje presude [A. br. 870/2016] Osnovnog suda u Prištini od 20. februara 2018. godine u vezi sa odlukom [br. 29/2018] Ministarstva kulture, omladine i sporta od 11. aprila 2018. godine.

U suštini, navodi podnosioca zahteva pred Ustavnim sudom dele se u dve kategorije i to: i) navodne povrede članova 3, 24, 31, 46. i 49. Ustava i člana 6. EKLJP zbog neizvršenja presude [A. br. 870/2016] Osnovnog suda u Prištini od 20. februara 2018. godine i ii) navodne povrede drugih prava, za koja podnosilac zahteva smatra da mu pripadaju po odluci MKOS-a br. 29/2018 od 11. aprila 2018. godine, kao licenciranom subjektu u vreme dobijanja licence.

Ustavni sud je nakon razmatranja navoda podnosioca zahteva odlučio:

1. Da se što se tiče prve kategorije navoda koji se odnose na presudu [A. br. 870/2016] Osnovnog suda u Prištini od 20. februara 2018. godine, isti moraju odbiti kao očigledno neosnovani u skladu sa članom 39 (2) Poslovnika,
2. Da se što se tiče druge kategorije navoda koji se odnose na prava za koja podnosilac zahteva tvrdi da mu pripadaju dobijanjem licence, isti moraju odbiti zbog neiscrpljenja svih pravnih sredstava u skladu sa članom 7 Ustava, članom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.