USTAVNI SUD

KI76/19, podnosioci zahteva  A. C., D. C., i F C., Zahtev za ocenu ustavnosti  presude Rev. br. 48/2019 Vrhovnog suda,  od 27.marta 2019. godine 

KI76/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 7.novembra 2019. godine, objavljeno 19 decembar 2019

Ključne reči: Rešenje o neprihvatljivosti, parnični postupak, zahtev za ne objavljivanje identiteta, očigledno neosnovan

Predmetna stvar je bila ocena ustavnosti osporene presude  kojom se navodno, podnosiocima zahteva povređuju prava i slobode garantovane članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 54 [Sudska zaštita prava], Ustava kao i članom 6 (Pravo na nepristrasno suđenje), i članom 41 (Pravično zadovoljenje) EKLjP.

Podnosioci zahteva takođe traže, da se njihov identitet ne objavi u javnost, navodeći “da se konkretan slučaj tiče naknade koja  je direktno povezana sa tragičnim gubitkom supruga i oca podnosioca zahteva, te shodno tome smatramo da je ovaj slučaj osetljiv“.

U suštini, podnosioci zahteva su pred osnovnim sudom pokrenuli parnični postupak protiv osiguravajuće kompanije zbog smrti, supruga odnosno oca koja je nastala usled saobraćajne nastreće.

Podnosioci su smatrali da postoji odgovornost i drugog učesnika u saobraćajnoj nesreći i da shodno tome oni imaju prava na novčanu kompenzaciju. Sudovi su tokom  sudskog postupka zaključili da ne postoji podeljena odgovornost za izazivanje saobraćajne nastreće i da shodno tome oni ne mogu da ostvare pravo na kompenzaciju.

Podnosioci zahteva su pred sudom došli sa tvrdnjinom da su redovni sudovi svoje odluke zasnivali na pogrešnim zakonskim odredbama, te da je time njima povređen član 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP.

Sud je analizom navoda podnosilaca zahteva, spisa predmeta kao i odluka sudova našao ,da su  se Osnovni, Apelacioni i Vrhovni sud  u svojim  presudama  bavili žalbenim navodima podnosilaca zahteva u vezi sa činjeničnim stanjem, pri čemu su i zaključili, da su činjenice pravilno utvrđene od strane Osnovnog suda, a da je shodno tome pravilno primenjena i odredba  člana 154 ZOO.

S tim u vezi, Sud je zaključio da podnosiocima zahteva nije povređen član 31. Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, na osnovu čega proizilazi da nije bilo ni povrede člana 54. Ustava.

Što se tiče ostalih navoda u vezi sa članom  41. EKLJP, sud je zaključio da on  ne može poslužiti kao osnov za potraživanje “pravične naknade” ili naknade nematerijalne štete pred Ustavnim sudom zbog toga što se ovaj član odnosi na nadležnosti ESLJP-a, a ne na nadležnosti domaćih sudova kao sastavnog dela zaštitnog mehanizma zagarantovanog EKLJP.

Međutim što se tiče zahteva za zaštitu identiteta, Sud je zahtev podnosioca usvojio kao osnovan imajući u vidu specifičnost konkretnog postupka.