USTAVNI SUD

KI129/19, Podnosilac: Ramadan Koçinaj, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda Kosova Rev. br. 78/2019, od 20. marta 2019. godine

KI129/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 7. novembra 2019. godine, objavljeno dana 3. decembra 2019.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, nadoknada štete, isključenje iz električne mreže, zahtev očigledno neosnovan

Spor za koji je podnosilac zahteva podneo zahtev pred Sudom se tiče duga koji je uračunat od strane Elektro Energetske Korporacije Kosova (u daljem tekstu: KEK) za stan koji se nalazi u naselju Sunčani breg u Prištini, u površini od 37 metara kvadratnih, kojeg je podnosilac zahteva tokom 2009. godine kupio od A. P, i koji je u različitim periodima bio korišćen od strane različitih osoba. Podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom protiv KEK-a tražeći kompenzaciju materijalne i nematerijalne štete kao rezultat nesnabdevanja – isključenja električne energije od strane KEK-a i zbog održavanja pod pritiskom podnosioca zahteva zbog duga koji je nastao od strane drugih lica, pre jula 2009. godine, potvrđenog u odluci Regulativnog Ureda za Energiju. Njegovi zahtevi su bili odbijeni od strane redovnih sudova, koji su rešeni Presudom Vrhovnog suda, Rev. br. 78/2019, od 20. marta 2019. godine.

Podnosilac zahteva je tvrdio pred Sudom da je osporenom odlukom Vrhovni sud počinio povredu njegovih prava koja su zagarantovana članovima 23 [Ljudsko dostojanstvo], 24 [Jednakost pred Zakonom] i 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

U vezi sa navodnim povredama njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje, koje se zagarantovano članom 31 Ustava, podnosilac zahteva je tvrdio da redovni sudovi nisu tretirali na zakonit način njegove navode, zato što nisu ocenili kako treba podnete dokaze kao i svedočenja svedoka i veštaka, a u vezi sa odgovornošću za štete koje su prouzrokovane podnosiocu zbog nezakonitog zahteva KEK-a da plati dug ranijih korisnika stana; ne-snabdevanja ili nezakonitog isključenja iz električne mreže stana podnosioca zahteva zbog duga koji su napravili raniji korisnici stana. Nakon razmatranja navoda u vezi sa povredom prava na pravično suđenje, Sud je našao da je obrazloženje koje je dato od strane redovnih sudova, kada govore u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi materijalnog i proceduralnog zakona, jasno i dovoljno kao i da postupci pred redovnim sudovima nije bili nepravedni ili arbitrarni.

Sa druge strane, u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredi člana 23 [Ljudsko dostojanstvo] i 24 [Jednakost pred zakonom], Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije podneo neki dokaz prima facie niti je potkrepio navode koji govore da je on bio diskriminisan u postupcima pred redovnim sudovima. Samim tim, Sud je odlučio da da je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i da se treba proglasiti neprihvatljivim.