USTAVNI SUD

KI97/19, Podnosilac: Gëzim Sadrijaj, Gazmend Sadrijaj i Hidajete Sadrijaj, Ocena ustavnosti Presude Rev. br. 403/2018, Vrhovnog suda Kosova od 8. januara 2019. godine

KI97/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, objavljeno dana 22. octobra 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtevi, pravo služnosti, obrazloženje odluke, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv. 

Zahtev se ticao sudskih postupaka koji su preduzeti nakon tužbe nekoliko lica u vezi sa potvrđivanjem prava trajne služnosti na katastarskoj parceli br. 598 iz posedovnog lista 00009 ZK – Lebuše (sporna parcela), koja je bila na ime Fate Bobaj a u posedu Gëzima Sadrijaja i Gazmenda Sadrijaja.

Podnosioci zahteva su tvrdili da im je osporenom odlukom Vrhovnog suda povređeno njihovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje, koje je zagarantovano članom 31 Ustava i članom 6 EKLjP-a. Podnosioci zahteva svoje navode o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zasnivaju na, kako to oni naglašavaju, nedostatak obrazloženja osporene Presude Vrhovnog suda, a u vezi sa pitanjem da li su se ispunili pravni uslovi za dobijanje prava trajne služnosti. Oni tvrde da Vrhovni Sud, u osporenoj odluci, nije dao dovoljno razloga zašto se isti udaljio od svog stava, ranijeg stava, koji je naveden u Presudi br. 337/2014, gde je Vrhovni Sud tražio od nižestepenih sudova da utvrde pitanje objekata koji su sagrađeni na katastarskim parcelama tužilaca, zato što je utvrđivanje istih od suštinske važnosti da bi se odredilo pravo trajne služnosti u ovom konkretnom slučaju.

Sud je primetio da je u početku Vrhovni Sud [Rešenje Rev. br. 337/2014] prihvatio kao osnovanu reviziju podnosilaca zahteva (tuženih) i poništio je Presudu Apelacionog suda AC. br. 3347/2013, i Presudu Osnovnog suda C. br. 109/2014, i njihov predmet je vraćen na ponovno suđenje. Vrhovni sud je tražio potvrđivanje relevantnih činjenica da bi se utvrdilo pravo trajne služnosti tužilaca na spornoj parceli, odnosno da li je na uslužnim parcelama izgrađen neki objekat za stanovanje ili se ovde govori o poljoprivrednom zemljištu.

Sud je primetio da nakon vraćanja slučaja na ponovno suđenje od strane Vrhovnog Suda, Osnovni sud je preduzeo mere za utvrđivanje činjenica u vezi sa pravom služnosti na spornoj parceli, konkretno na osnovu pregleda mesta događaja kao i uzimanjem izjava od svedoka. Sud je smatrao da su se zaključci redovnih sudova, uključujući tu i Vrhovni sud, utvrdili nakon pažljivog razmatranja svih argumenata koji su predstavljeni od strane podnosilaca zahteva. Na ovaj način, redovni sudovi, uzimajući kao osnov nalaze u rešenju vrhovnog suda Rev. br. 337/2014, su potvrdili relevantne činjenice i dali su svoja obrazloženja u vezi sa svojim stavovima.

Stoga, Sud je utvrdio da je osporena Presuda Vrhovnog suda, Rev. br. 403/2018, jasna i da razmatra na pravilan način pitanja navedena od strane podnosioca zahteva, u vezi sa potvrđivanjem relevantnih činjenica da bi se odredilo pravo trajne služnosti nad spornom parcelom. Obrazloženje koje je dato od strane Vrhovnog Suda ispunjava standarde jedne obrazložene odluke, kako je to navedeno iznad i samim tim ne povređuje član 31 Ustava i član 6 EKLjP-a. Zbog toga, zahtev je proglašen očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama i kao takav neprihvatljiv, u skladu sa Pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.