USTAVNI SUD

KI83/18 Podnosilac zahteva: Ivica Milošević, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-17-0402 od 22. februara 2018. godine

KI83/18, rešenje o neprihvatljivosti od 10. septembra 2019. godine, objavljeno 18. octobra 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Posebne komore Vrhovnog suda, zahtev za uvođenje privremene mere, čigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članovima 27. i 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo i pravilima 32. i 56. Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo.

Dana 14. septembra 1982. godine, Miroslav Milošević (u daljem tekstu: otac podnosioca zahteva) je zaključio ugovor o dobrovoljnoj zameni nepokretne imovine [Vr. br. 3008/82] sa Društvenim preduzećem PIK „Kosova-export“ (u daljem tekstu: PIK „Kosova-export“). Predmet ugovora je bila zamena katastarske parcele (1338/2) u vlasništvu podnosioca zahteva za katastarsku parcelu (1692/2) u vlasništvu PIK „Kosova-export“.

Nakon toga, PIK „Kosova-export“ je na osnovu pomenutog ugovora ušao u posed parcele br. 1338/2 i izvršio promenu vlasništva u katastarskim knjigama. Međutim, otac podnosioca zahteva nije izvršio promenu vlasništva nad parcelom br. 1692/2 u katastarskim knjigama.

Dana 10. decembra 2012. godine, otac podnosioca zahteva je Specijalnom veću Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju (u daljem tekstu: Specijalno veće PKVS) podneo tužbu radi poništenja ugovora Vr. br. 3008/82 sa predlogom da se uvede privremena mera i samim tim spreči Kosovska agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: KAP) da proda imovinu koja je u vlasništvu PIK „Kosova-export“, konkretno, katastarsku parcelu br. 1338/2.

Dana 3. aprila 2015. godine, otac podnosioca zahteva je preminuo, nakon čega je na osnovu rešenja o nasleđivanju za jedinog naslednika proglašen podnosilac zahteva.

Specijalizovano veće je odbilo tužbu radi poništenja ugovora podnosioca zahteva kao neosnovanu zbog zastarelosti.

Podnosilac zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću protiv presude Specijalizovanog veća.

Žalbeno veće je odbilo žalbu podnosioca zahteva i potvrdilo odluku Specijalizovanog veća.

Podnosilac zahteva tvrdi da su redovni sudovi pogrešno protumači činjenice i pogrešno protumačili zakon, što je prouzrokovalo kršenje člana 46. Ustava.

Sud primećuje da podnosilac zahteva nije potkrepio dokazima da su osporenim odlukama povređena njegova prava i slobode garantovane Ustavom.

Sud smatra da podnosilac zahteva nije izneo činjenice koje pokazuju da su odluke redovnih sudova na bilo koji način uzrokovale ustavnu povredu njegovih prava garantovanih Ustavom.

Shodno tome, Sud smatra, na ustavnoj osnovi, da je zahtev očigledno neosnovan i mora se proglasiti neprihvatljivim.