USTAVNI SUD

KI200/18 Podnosilac: Sokol Haziraj, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda Republike Kosovo, Rev. nr. 261/2018, od 30. oktobra 2018. Godine

KI200/18 Rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2019. godine, objavljeno dana 26. septembra 2019. godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, nedozvoljena revizija, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv.

Podnosilac zahteva tvrdi da mu je Vrhovni Sud, osporenim Rešenjem Rev. nr. 261/2018, kojim je odbio njegov zahtev za reviziju kao nedozvoljen, povredio njegova prava koja su zaštićena u članu 32 Ustava, a u vezi sa članom 13 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, smatrajući da je njegov slučaj kao umešača u parničnom postupku nije razmotren na pravilan način od strane redovnih sudova.

Sa ovog gledišta, Sud je smatrao da su na tvrdnje koje je podnosilac zahteva naveo pred Apelacionim sudom putem žalbe i pred Vrhovnim sudom, putem zahteva za reviziju, navedeni sudovi odgovorili na sveobuhvatan način obrazlažući u detaljima svoje zaključke. U ovom slučaju, redovni sudovi su ocenili da su tvrdnje podnosioca zahteva uzete u obzir i od strane Okružnog suda, koji je ocenio da su žalbe koje su bile podnete od strane tužioca J.G. i podnosioca zahteva bile neosnovane, samim tim potvrđujući Presudu C. nr. 397/2006 Opštinskog suda u Prištini od 22. decembra 2009. godine. Dalje, sudovi su ocenili da su tužilac i podnosilac zahteva protiv rešenja Okružnog suda Ac. nr. 240/2010 od 14. maja 2010. godine, iscrpeli i vanredni prani lek, reviziju, i u ovom slučaju Vrhovni sud je, Presudom  Rev. Mlc. nr. 217/2010 od 16. aprila 2010. godine, odbacio kao nedozvoljen zahtev podnosioca zahteva, dok je zahtev za reviziju podnet od strane tužioca  J.G. odbijen kao neosnovan.

Stoga, Sud smatra da je podnosilac zahteva imao dovoljno mogućnosti da pred redovnim sudovima predstavi sve svoje tvrdnje u vezi sa povredama njegovog prava. Štaviše, Sud smatra da su njegovi argumenti bili saslušani na pravilan način i da su bili razmotreni na potreban način od strane redovnih sudova.

Kao zaključak, Sud smatra smatra da je zahtev, po ustavnim osnovama očigledno neosnovan, jer podnosilac zahteva nije potvrdio i nije dovoljno potkrepio svoje navode u vezi sa povredom prava koja su zagarantovana Ustavom i Konvencijom. Samim tim, Sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu, isti se treba proglasiti neprihvatljivim.