USTAVNI SUD

KI39/18 Podnosilac: Bujar Hoti, ocena ustavnosti rešenja C. br. 180/08 od 19. septembra 2014. godine i presude C. br. 203/18 od 5. septembra 2018. godine Osnovnog suda u Prištini-ogranak u Glogovcu

KI39/18 Rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2019. godine, objavljeno 24 septembra 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, parnična stvar, neiscrpljenje pravnih sredstava

Podnosilac zahteva navodi da su mu osporenim sudskim odlukama povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava.

Čitav navod podnosioca zasnovan je na činjenici da je on zaključio ugovor o kupoprodaji stana koji se nalazi u Glogovcu sa licem M.K. pod pretnjom i prisilom.

Podnosilac zahteva je 29. novembra 2001. godine pokrenuo upravne postupke pred Komisijom za stambena i imovinska pitanja (KSIP) pri UNMIK-u koja je odbila da razmatra predmet i prosledila ga nadležnom domaćem sudu.

Domaći sudovi su doneli određeni broj odluka u predmetu, uglavnom onakve kojima se nije odlučivalo o meritumu predmeta, već su se bavile procesnim pitanjima.

Konačno, 5. septembra 2018. godine, Osnovni sud u Prištini-ogranak u Glogovcu odlučio o meritumu zahteva na osnovu tužbe koju je dopunio podnosilac i presudom C. br. 203/18 odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Protiv ove presude, podnosilac zahteva je dana 26. septembra 2018. godine izjavio žalbu Apelacionom sudu, a na osnovu spisa predmeta, Sud ne može utvrditi da je povodom žalbe doneta bilo kakva sudska odluka.

Iz gore navedenih razloga, Sud utvrđuje da zahtev podnosioca ne ispunjava uslove prihvatljivosti jer podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. st. 2 Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.

U okolnostima slučaja kada je zahtev podnosioca preuranjen, Sud ne može razmatrati tvrdnju o povredi prava na imovinu, a tim pre kada je imovinsko pravo predmet razmatranja pred Apelacionim sudom Kosova.

U zaključku, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47. st. 2 Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika, zahtev podnosioca je proglašen neprihvatljivim zbog toga što podnosilac zahteva nije prethodno iscrpeo pravna sredstva.