USTAVNI SUD

KO65/19, Podnosilac zahteva: Ombudsman, ocena ustavnosti člana 32. (stav 1), člana 41. (stav 1.3 i 1.4), i člana 76. (stav 2), u vezi sa članom 2. (stav 7) i članom 22. (stav 1.3) Zakona br. 06/L-010 o javnom beležništvu (u daljem tekstu: osporeni zakon), koji je stupio na snagu 26. decembra 2018. godine

KO65/19, Presuda od 29. jula 2019. godine, objavljena 23.avgust 2019.godine

Ključne reči: ombudsman, institucionalni zahtev, privremena mera, zaštita imovine, javnobeležnička služba, jezici, legitimna očekivanja, ograničenje prava, retroaktivno dejstvo zakona, penzionisanje, proporcionalnost

Podnosilac zahteva osporava članove 32. (stav 1), 41. (stavovi 1.3 i 1.4) i 76. (stav 2)  u vezi sa članom 2. (stav 7) i članom 22. (stav 1.3) osporenog zakona, navodeći da su pomenuti članovi u suprotnosti sa članom 5. [Jezici] i stavovima 1 i 3 člana 46. [Zaštita imovine] Ustava.

Što se tiče člana 32 (1), podnosilac zahteva je tvrdio da je pomenuti član u suprotnosti sa članom [Jezici] Ustava jer dozvoljava izdavanje dokumenata i na drugim jezicima koji nisu službeni jezici u Republici Kosovo.

Što se tiče člana 41 (1.3) i (1.4), podnosilac zahteva je tvrdio da je pomenuti član u suprotnosti sa članom 46. [Zaštita imovine] jer zahteva od javnih beležnika da obavljaju određene usluge besplatno.

Što se tiče člana 76 (2), podnosilac zahteva je, između ostalog, tvrdio da je pomenuti član retroaktivnim dejstvom izmenio starosnu granicu za penzionisanje javnih beležnika sa 70 godina na 65 godina, čime su im uskraćena legitimna očekivanja i buduća korist što je dovelo do povrede prava na imovinu zagarantovanog članom 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP.

Sud je na osnovu svoje analize zaključio:

i) da su neosnovani navodi podnosioca zahteva da se članom 32. osporenog zakona krši član 5. [Jezici] Ustava jer se javnobeležničkoj službi na direktan način ne nameću nove obaveze, već su one predstavljene isključivo kao „mogućnost“ i da će njihovo sprovođenje i realizacija zavisiti od svakog vršioca javnobeležničkih funkcija pojedinačno. Sud je zaključio da član 32. osporenog zakona nije u suprotnosti i ne krši prava iz člana 5. [Jezici] Ustava,

ii) da su neosnovani navodi podnosioca zahteva da su stavovi 1.3 i 1.4 člana 41. osporenog zakona u suprotnosti sa članom 46. [Zaštita imovine] Ustava jer je zakonodavac prateći savremene trendove u demokratskom društvu i u cilju promovisanja i unapređenja imovinskih prava oba pola, zakonskim rešenjima u članu 41 (1.3) i (1.4) predvideo upravo meru u kojoj vršioci javnobeležničkih funkcija treba da određene pravne poslove obavljaju bez novčane naknade. Sud je zaključio da stavovi 1.3 i 1.4 člana 41. osporenog zakona nisu u suprotnosti i ne krše prava iz člana 46. [Zaštita imovine] Ustava,

iii) da su neosnovani navodi podnosioca zahteva da su član 76. (stav 2) u vezi sa članom 2. (stav 7) i članom 22. (stav 1.3) osporenog zakona u suprotnosti sa članom 46. [Zaštita imovine] Ustava jer, između ostalog, „legitimna očekivanja“, sama po sebi, prema sudskoj praksi ESLJP-a, ne pružaju garancije da zakonodavac ne može da izmeni zakon, posebno ako je takva izmena proporcionalna. Sud je zaključio da član 76. (stav 2) u vezi sa članom 2. (stav 7) i članom 22. (stav 1.3) osporenog zakona nisu u suprotnosti i ne krše prava iz člana 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 [Zaštita imovine] EKLJP,

iv) na kraju, Sud je objasnio da je zakonodavac – zbog svoje pozicije i demokratskog legitimiteta – u boljoj poziciji od njega da određuje i unapređuje ekonomske i društvene politike zemlje,

v) takođe, Sud je imajući u vidu svoje zaključke u vezi sa članom (stav 2), članom 2. (stav 7) i članom 22. (stav 1.3) osporenog zakona, zaključio da nema pravnog osnova za dalje produženje privremene mere koja je uvedena 20. maja 2019. godine i produžena 19. jula 2019 godine.