USTAVNI SUD

KI02/19, KI03/19, KI04/19 i KI05/19, Podnosilac: Halil Mustafa i 3 drugih, ocena Ustavnosti 4 Rešenja Vrhovnog suda Kosova donetih u periodu od 27. jula do 14. oktobra 2013. godine

Halil Mustafa (KI02/19), Zeqir Rexhepi (KI03/29), Remzi Rushiti (KI04/19), Hasan Geci (KI05/19), Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno 20. juna 2019. godine, objavljeno 17 jula 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, “Ngritja e Zërit”, rate štete, zahtev očigledno neosnovan

Podnosioci zahteva su podneli tužbe pred Osnovnim sudom u Mitrovici – Odeljenje u Srbici, protiv Vlade Republike Srbije, a radi kompenzacije materijalne i nematerijalne štete koja im je prouzrokovana tokom rata.

Redovni sudovi su se proglasili nekompetentim da bi odlučili po ovom pitanju i na kraju, Vrhovni sud je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o Parničnom Postupku, obrazložio da za ove slučajeve važe normativi međunarodnog prava, a za te sporove domaći sudovi nisu nadležni da donose odluke, već je nadležan po ovom pravnom pitanju sud na čijoj teritoriji se nalazi sedište Skupštine Srbije.

Podnosioci zahteva su pred Ustavnim Sudom tvrdili da su im povređena prava koja su predviđena Ustavom, odnosno članovima 21, 22, 53 i 54. Podnosioci zahteva su imali tri glavne kategorije navoda: (i) primena principa “per loci” [ratione loci] (ii) obavezu za primenjivanje međunarodnih standarda o ljudskim pravima i (iii) njihovo pravo na sudsku zaštitu prava i pravo na pristup pravdi.

Ustavni sud je, nakon razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazložio da su zaključci redovnih sudova doneti nakon jednog podrobnog razmatranja svih argumenata i tumačenja koja su podneta od strane podnosilaca zahteva i njima je data mogućnost da u svim fazama postupaka predstave svoje argumente i zakonska tumačenja  koja su važna za njihove predmete. Ustavni sud je takođe podsetio i na sudsku praksu ESLjP-a u nekim predmetima kada su navedene proceduralne prepreke koje nameće načelo suverenog imuniteta država, a u vezi sa sudskim postupcima koji se mogu sprovoditi protiv jedne države u unutrašnjim sudovima neke druge države. Sud je, takođe, smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi Kosova nisu presuđivali u vezi sa pravom podnosilaca zahteva da zatraže kompenzaciju štete, već samo u vezi sa mesnom nadležnošću sudova Kosova da sprovode postupak protiv jedne druge države.

Samim tim, Ustavni sud je utvrdio da su zahtevi očigledno neosnovani po ustavni osnovama i da se trebaju proglasiti neprihvatljivim, dok je za jedan zahtev (KI05/19) sud utvrdio da je isti podnet van zakonskog roka.