USTAVNI SUD

KO181/18, Zahtev za ocenu sukoba ustavnih nadležnosti između predsednika Republike Kosovo i Vlade Republike Kosovo, u vezi prenosa određene javne i društvene imovine na korišćenje ili u vlasništvo opština od strane Vlade, kao što je utvrđeno članom 113.3 (1) Ustava

KO181/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 13. juna 2019. godine, objavljeno 1 jula 2019. godine

Ključne reči: sukob ustavnih nadležnosti

Zahtev je podneo Predsednik Republike Kosovo (u daljem tekstu: Predsednik), sa zahtevom za ocenu sukoba ustavnih nadležnosti između predsednika i Vlade Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vlada).

Tvrdnja o sukobu ustavne nadležnosti odnosi se na zakonitost prenosa određene društvene imovine na korišćenje opštinama od strane Vlade, pošto, kako se navodi,“Predsednik (…) kao šef države mora da preduzme potrebne mere kako bi se razjasnila ova situacija da se nepokretna imovina na zakonit način prenosi na korišćenje opštinama  od strane Vlade i da ne ometa ostale institucije koje su ovlašćene za ovo pitanje”, u skladu sa članovima 83. i 84. Ustava.

U tom pogledu, podnosilac je tražio od Ustavnog Suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) da u svetlu ustavnih odredbi predviđenih stavom 4 člana 92. i stavom 4 člana 93. Ustava odgovori na sledeća pitanja:

“1. da li [Vlada] treba da poništi sve odluke o prenosu nepokretne imovine Republike Kosovo na korišćenje opštinama zbog nepostojanja pravnog osnova; i

2. da li [Vlada] treba da preispita sve odluke koje se odnose na povlačenje iz procesa privatizacije imovine i njeno vraćanje u vlasništvo opština i da poštuje postupke u skladu sa važećim zakonodavstvom po ovom pitanju”.

Sud je podsetio na test koji je primenjen da bi se ocenilo da li u nekom konkretnom predmetu ima ili ne sukoba između ustavnih nadležnosti i primenio je isti u okolnostima ovog konkretnog slučaja i u svetlu navoda Predsednika kao podnosioca zahteva protiv Vlade kao suprotne strane. S tim u vezi, Sud je naglasio da član 113.3 (1) Ustava sadrži u sebi tri uslova ustavnog nivoa, odnosno neophodnost: (i) da je sukob pokrenut od strane jedne od tri ovlašćene strane; (ii) da je upućeno pitanje o ustavnoj nadležnosti koja je Ustavom određena za jednu od tri ovlašćene strane i (iii) da sukob postoji.

Prilikom primene ovog testa, Sud je došao do zaključka da u ovom konkretnom slučaju, iako je Predsedik ovlašćena strana za upućivanje pitanja sukoba ustavnih nadležnosti između njega i Vlade, on nije u dovoljnoj meri dokazao da je upućeno pitanje povezano sa njegovim nadležnostima predviđenim Ustavom. Dakle, zahtev Predsednika je ispunio uslove tačke (i) gore navedenog testa; ali nije ispunio uslove tačke (ii) – zato što on nije u dovoljnoj meri dokazao da je upućeno pitanje povezano sa njegovim ustavnim nadležnostima predviđenim Ustavom. Sud, imajući u obzir da uslov (ii) testa nije ispunjen, nije dalje razmatrao ispunjavanje uslova (iii) i to zbog činjenice da ukoliko ne postoji neka ustavna nadležnost ne može ni postojati sukob između ustavnih nadležnosti.

Samim tim, Sud je, jednoglasno, proglasio zahtev Predsednika u vezi sa navedenim sukobom između njegovih ustavnih nadležnosti i Vlade neprihvatljivim za razmatranje o meritumu.