USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev zasnovan na članu 113,7 Ustava, navodeći da je Vrhovni sud, presudom A, br, 212/2012, od 24, maja 2012, god,, kojom mu konačno uskraćuje pravo na priznavanje statusa lica sa ograničenim sposobnostima, počinio kršenje njegovih prava garantovanih Ustavom, Sud u ovom slučaju, kao i u drugim, podseća da je konstatovanje pravilnog i potpunog činjeničnog stanja u nadležnosti redovnih sudova, a u ovom slučaju, upravnih organa, Uloga Suda je samo da obezbedi usaglašenost prava zagarantovanih Ustavom i stoga ne može da deluje kao sud četvrtog stepena (vidi mutatis mutandis, odnosno Akdivar protiv Turske, 16, septembar 1996, god,, R,J,D, 1996-IV, stav 65), Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije dovoljno argumentovao svoje navode za kršenje nekog ustavnog prava, stoga, u skladu sa pravilom 36 (2) b) i d), Sud je proglasio zahtev neprihvatljivim