USTAVNI SUD

KI138/18, zahtev za ocenu ustavnosti naredbe predsednika Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymera Hoxhe, I. GJA. br. 1/2018-141 od 8. avgusta 2018. godine

KI138/18, Gent Gjini

Rešenje o neprihvatljivosti od 23. januara 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, preuranjeni zahtev, neiscrpljivanje pravnih sredstava, zahtev za privremenu meru, zahtev za održavanje rasprave, upravni postupak

Podnosilac zahteva je advokat koji svoju advokatsku profesiju obavlja u Prizrenu.

Predmetna stvar je ocena ustavnosti naredbe koju je doneo predsednik Osnovnog suda u Prizrenu, i kojom se “Nalaže radnicima obezbeđenja i recepcije da ne dozvole ulazak advoakta i stranaka u objekat suda, bez poziva ili usmene dozvole predsednika suda ili sudije, izuzev u kancelariju za predaju spisa“.

Podnosilac zahteva je naveo da su mu ovom naredbom povređena prava garantovana članovima 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost pred zakonom] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava. Podnosilac zahteva je takođe naveo povredu člana 41. Zakona o advokaturi, člana 25. Zakona o sudovima i člana 6.1. Statuta Advokatske komore.  U vezi sa ovim navodima, podnosilac zahteva je tražio i uvođenje privremene mere kojom bi se zabranilo sprovođenje osporene naredbe, kao i zakazivanje rasprave na kojoj bi se izneli argumenti u vezi sa ovim slučajem.

Ustavni sud je proglasio zahtev neprihvatljivim jer je podnet pre nego što je podnosilac iscrpeo sva pravna sredstva u upravnom postupku i jer je kao takav preuranjen. Kako bi došao do ovog zaključka, Sud je naveo sve relevantne ustavne i zakonske odredbe koje jasno ukazuju na to da je podnosilac imao mogućnost da predmetnu naredbu ospori u upravnom postupku. Sud se pozvao na osnovna načela o iscrpljivanju pravnih sredstava koja je Evropski sud za ljudska prava gradio godinama kao svoju sudsku praksu. U tom smislu, Sud je takođe naveo da podnosilac zahteva nije argumentovao da su pravna sredstva propisana Zakonom o parničnom postupku bila nedelotvorna u njegovom slučaju. On je jednostavno smatrao, čak i nakon zahteva Suda za dostavljanje razjašnjenja, da je Ustavni sud jedino pravno sredstvo.

Iz niza razloga koji su opširno razrađeni u rešenju, Sud se nije složio sa ovim navodom podnosioca da ne postoje raspoloživa pravna sredstva i kao rezultat toga proglasio je zahtev neprihvatljivim zbog neiscrpljenja svih pravnih sredstava na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (1) (b) Poslovnika. S obzirom na to da je zahtev proglašen neprihvatljivim, Sud je takođe odbio i zahtev podnosioca za privremenu meru i održavanje rasprave, smatrajući ih neosnovanim i nepotrebnim.