USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva navodi da negirajući i ukidajući prava stečena na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzionerima davaocima doprinosa je počinjeno kršenje prava zagarantovanih članom 22, članom 23, članom 51 (stav 1) Ustava, članom 17 (stav 2) Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, članom 26 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i njenim Protokolima i članom 9 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sud je pažljivo analizirao i ocenio zahtev podnosioca, i zaključio da podnosilac zahteva kao pravno lice u ovom slučaju ne može da se smatra ovlašćenom strankom koja može da podnese ustavno pitanje in abstracto u pogledu regulisanja statusa penzionera i invalida rada, kao i poboljšanja njihovog socijalnog blagostanja, na osnovu penzijskih doprinosa plaćenih tokom godina, Pored toga, Ustavni sud Republike Kosovo ne predviđa actio popularis, što je modalitet pojedinačnih žalbi, koji omogućava bilo kom pojedincu koji pokušava da zaštiti javni interes i ustavni poredak, da se obrati Ustavnom sudu određenim pitanjima i zahtevima aludirajući na kršenja ustavnih prava jednog pojedinca ili određene grupe, Dakle, Sud smatra da podnosilac zahteva nije ovlašćena stranka da podnese ustavno pitanje in abstracto u vezi sa regulisanjem statusa penzionera i invalida rada i zbog toga, u skladu sa članom 113,1 Ustava, ovaj zahtev se smatra neprihvatljivim