USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, osporavajući presudu Vrhovnog suda, A, br, 313/2009, od 26, marta 2012, god,, jer je podnosilac zahteva imao konačnu i obavezujuću odluku Uprave za imovinsko-pravna pitanja i komasaciju Opštine Đakovica od 27, maja 2008, god,, kojom je odobren zahtev podnosioca i vraćen mu u posed i vlasništvo nepokretna imovina koja mu je eksproprisana, Što se tiče pitanja prihvatljivosti zahteva, Sud je zaključio da je zahtev neprihvatljiv, jer podnosilac zahteva nije potkrepio tvrdnju na ustavnim osnovama i nije pružio dokaz da su njegova prava i slobode bile povređene od strane Vrhovnog suda, Štaviše, Sud je našao da podnosilac zahteva nije uložio žalbu Žalbenom veću Posebne komore, koje do sada nije odlučilo u vezi sa predmetom