USTAVNI SUD

KO12/18, podnosioci zahteva: Albulena Haxhiu i 30 drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo, ocena ustavnosti odluke br. 04/20 Vlade Republike Kosovo od 20. decembra 2017. godine

KO12/18, presuda, usvojena 29. maja 2018. godine, objavljena 11. juna 2018. godine 

Ključne reči: apstraktna kontrola, institucionalni zahtev, podela vlasti, ustavna nadležnosti, budžetske implikacije, sukob interesa, jednakost pred zakonom

Podnosioci su podneli zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odluke Vlade br. 04/20. Podnosioci zahteva tvrde da gore navedena odluka nije u skladu sa članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 4. [Oblik vladanja i podela vlasti], 7. [Vrednosti], 65. [Nadležnosti Skupštine], 92. [Osnovne odredbe] i 93. [Nadležnosti Vlade] Ustava Republike Kosovo.

Ustavni sud je proglasio zahtev prihvatljivim za razmatranje, nakon što je utvrdio da su pitanja pokrenuta u zahtevu takve složenosti da njihovo utvrđivanje treba da zavisi od razmatranja merituma i da se zahtev ne može smatrati očigledno neosnovanim u smislu pravila 36 (1) (d) Poslovnika o radu.

Nakon razmatranja navoda i argumenata podnosilaca zahteva, Ustavni sud je istakao: (i) nije dokazano da odluka o povećanju plata predstavlja pitanja ustavnog nivoa; (ii) na osnovu predstavljenih argumenata, ne rezultira da je Skupštini povređeno ili onemogućeno izvršenja svojih ustavnih nadležnosti za usvajanje i sprovođenje državnog budžeta; (iii) što se tiče sukoba interesa, nije u funkciji Suda da oceni navode o neslaganju osporene odluke sa Zakonom o sprečavanju sukoba interesa tokom obavljanja javnih funkcija, jer to pitanje spada u nadležnost drugih organa određenih Ustavom; i (iv) što se tiče povreda člana 3. [Jednakost pred zakonom] i 7. [Vrednosti] Ustava, podnosioci zahteva nisu predočili ubedljive činjenice da plate predviđene u osporenoj odluci drugačije tretiraju slične pozicije ili situacije i da li ta promena u tretiranju nema objektivnog i obrazloženog opravdanja. Sud je dalje dodao da nije u njegovom delokrugu da ocenjuje ili zamenjuje javne politike koje određuje zakonodavni ili izvršni organ. Princip podele vlasti obavezuje Ustavni sud da poštuje utvrđivanje politika od strane odgovarajućih ustavnih organa. Osnovne odluke o donošenju politika o upravljanju zemljom treba da donose ustavni organi sa demokratskim legitimitetom, a to su Skupština i Vlada. Ovi organi se – zbog svoje prirode i demokratskog legitimiteta –nalaze u boljoj poziciji od Ustavnog suda da utvrde i unaprede budžetske, ekonomske i socijalne politike zemlje.

U vezi s tim, Ustavni sud je smatrao da podnosioci zahteva nisu dostavili ubedljive dokaze da potkrepe svoje tvrdnje da je osporena odluka Vlade proizvela ustavne efekte u smislu povrede ustavnih nadležnosti Skupštine ili povrede bilo koje ustavne odredbe, kako to tvrde podnosioci zahteva. Međutim, Sud je istakao da podzakonski akti Vlade treba da budu u skladu sa Ustavom i zakonima. Pored toga, Sud je naglasio da je, u skladu sa izvršnom prirodom svojih ustavnih nadležnosti, Vlada obavezna da implementira državni budžet koji je usvojila Skupština. Stoga, obaveza je Vlade da primenu osporene odluke potkrepi na budžetskim izdvajanjima utvrđenim u budžetu 2018. godine i relevantnim zakonima.

Na kraju, Ustavni sud je, u skladu sa članom 113. 2 (1) i 116. 2 Ustava, članovima 27 (1), 29 i 30. Zakona i u skladu sa pravilima 29, 54, 55 i 56 (1) Poslovnika o radu, utvrdio da oduka br. 20/14 Vlade Republike Kosovo od 20. decembra 2017. godine nije u suprotnosti sa navodnim članovima Ustava.