USTAVNI SUD

KI158/17 Podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju br. AC-I-15-0151 od 23. novembra 2017. godine

KI158/17, rešenje o neprihvatljivosti od 13. marta 2018. godine, objavljeno 26. aprila 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, očigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članovima 22. i 47. Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo i pravilu 29 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Bivšem radniku društvenog preduzeća “Ribarsko gazdinstvo” (u daljem tekstu: DP), je prekinut radni odnos u DP-u, a 2006. godine Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) je privatizovala pomenuto DP. Iste godine bivši radnik (u daljem tekstu: tužilac) je podneo zahtev KAP-u, u kome je tražio kompenzaciju za neisplaćene zarade za period od 1997. godine do marta 2006. godine.

Nakon što je zahtev odbijen kao neosnovan, tužilac se obratio Posebnoj komori Vrhovnog suda kao i Žalbenom veću Vrhovnog suda koje je donelo presudu da se zahtev tužioca za kompenzaciju neisplaćenih zarada usvaja delimično.

Podnosilac zahteva navodi da Žalbeno veće nije sa potrebnom pažnjom pregledalo sve njegove podneske i samim tim je došlo do povrede prava na pristup sudu, a što je u suprotnosti sa članom 6.1. EKLjP-a.

Sud u konkretnom slučaju primećuje da su sve instance redovnih sudova shodno principu „pravo na pristup sudu“ uzimali u obzir argumente podnosioca u vezi sa pravom na pristup sudu, zato se na osnovu navedenog može isključiti postojanje povrede prava podnosioca na pristup sudu iz člana 6.1. EKLjP-a.

Imajući u vidu gore navedeno, Sud smatra da je Žalbeno veće u presudi br. AC-I-15-0151, pružilo jasne i precizne argumente kako bi potkrepili sve svoje nalaze i zaključke, zato utvrđuje da je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljivim.