USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev shodno članu 113.7 Ustava Kosova, tvrdeći da su njena prava iz člana 32 [Pravo na pravno sredstvo], član 46 [Zaštita imovine], član 49 [Pravo na rad i obavljanje profesije], član 51 [Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu], član 54 [Sudska zaštita prava] i član 22 [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata] povređena presudom Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kojom je zaključeno da je odluka pretresnog veća SCEL-08-003-0102, donešena od kad je podnosilac uložio žalbu protiv konačne liste KPA u Posebnoj komori Vrhovnog suda, nakon isteka roka za podnošenje žalbe. Zahtev podnosioca za povraćaj u pređašnje stanje je takođe odbijen, jer je predlog za povraćaj u pređašnje stanje, shodno članu 118. Zakona o parničnom postupku (“Službeni list SFRJ”, br. 4/77-1478, 36/80-1182, 69/82-1596) trebalo da se podnese u roku od petnaest dana od dana kada je razlog za izostanje prestao da postoji, odnosno do 3. septembra 2008. god.

Sud je zaključio da je zahtev bio neprihvatljiv, jer podnosilac zahteva nije dostavio dokaze da su relevantni postupci na bilo koji način bili napravedni ili proizvoljni. Stoga, Sud je zaključio da je zahtev očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 36 (1.c) Poslovnika o radu. Dalje, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca bio van roka, shodno članu 49. Zakona, jer je presuda Posebne komore Vrhovnog suda, ASC-09-0045 od 8. marta 2010. god., uručena podnosiocu 22. marta 2010, god., dok je podnosilac podneo zahtev Ustavnom sudu 28. decembra 2010. god., odnosno više od 4 meseca nakon što je podnosiocu uručena presuda.