USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, pod navodom da su odlukama Vrhovnog suda i Okružnog suda u Peći, u vezi sa vlasničkim pravima podnosioca zahteva na dve različite parcele, njemu povređena prava zagarantovana članovima 31, 46. i 53. Ustava i članovima 1. i 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, U vreme podnošenja zahteva, žalba podnosioca zahteva protiv odluke Okružnog suda je bila u toku pred Vrhovnim sudom. On nije uspeo dokazati da mu nije uplaćena naknada za zemljište, koje se odnosi na osporenu presudu Vrhovnog suda, Sud je odlučio da je deo zahteva koji se odnosi na Okružni sud preuranjen i nerpihvatljiv shodno članu 113.7 Ustava i pravilu 36.1(a) Poslovnika o radu, pošto činjenica da Vrhovni sud još nije postupao po toj žalbi ukazuje da nisu iscrpljena sva pravna sredstva, citirajući slučaj Selmouni protiv Francuske sa pretpostavkom da pravni poredak Kosova pruža delotvorna pravna sredstva za povrede Ustava. Sud je takođe odlučio da je deo zahteva koji se odnosi na Vrhovni sud neprihvatljiv shodno članu 48. Zakona o Ustavnom sudu i pravilu 36.2(b) jer podnosilac zahteva nije uspeo pružiti bilo kakve dokaze koji bi učinili ovaj slučaj prima facie, uz obrazloženje da bi trebalo precizno navesti navodne povrede Ustava, Sud je naglasio da je njegova uloga rešavanje navodnih povreda Ustava, a ne rešavanje običnih činjeničnih ili zakonskih sporova, citirajući slučajeve Garcia Ruiz protiv Španije i Vanek protiv Republike Slovačke