USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, tvrdeći da su mu povređena prava iz članova 5, 23, 24. i 31. Ustava, odlukom Posebne komore Vrhovnog suda, kojom je odbačen zahtev podnosioca zahteva o potvrđivanju vlasništva nad zemljištem, iz razloga što on nije ispoštovao nalog kojim je od njega traženo da prevede na engleski jezik, kao što je bilo propisano Uredbom UNMIK-a br. 2002/13. Podnosilac zahteva je tvrdio da je presuda Posebne komore nepravedena jer je njom traženo da se u komuniciranju sa sudom upotrebi jezik koji nije službeni jezik, dodajući da bi pravni lek bio u javnom interesu, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv na osnovu člana 113.7 Ustava i člana 47.2 Zakona o Ustavnom sudu zbog toga što njegova žalba još nije rešena pred Žalbenim većem Posebne komore, što pokazuje da on nije iscrpeo sva pravna sredstva, citirajući slučajeve Univerzitet AAB-RIINVEST DOO protiv Vlade Kosova i Selmouni protiv Francuske. Sud je takođe ustanovio na osnovu člana 113.2 Ustava da podnosilac zahteva nije ovlašćena stranka za osporavanje ustavnosti zakona