USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva, policajac koji je osuđen za krađu tokom obavljanja dužnosti, je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da mu je prekršeno pravo na rad i obavljanje profesije iz člana 49. Ustava odlukom Vrhovnog suda kojom mu je odbijena žalba na kaznu Opštinskog suda u Lipljanu, za nepreciznost i osporavajući odluku policije Kosova kojom mu je prekinut radni odnos. Podnosilac zahteva je tvrdio da su ga policija i ostali zatvorenici fizički zlostavljali tokom pritvora, da je kazna politički motivisana, da su dokazi izmišljeni i nedovoljni za podržavanje njegove kazne i da njegov advokat nije delovao prema njegovim uputstvima kako bi se žalio na kaznu, Što se tiče žalbe protiv Vrhovnog suda, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv prema članu 113. stavu 7. jer on nije uspeo da iznese prima facie dokaze koji potvrđuju da su mu prekršena određena ustavna prava i slobode i zato što se dorekao prava na žalbu. Sud je odlučio da je žalba protiv policije Kosova neprihvatljiva jer podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva pre podnošenja zahteva, naglašavajući da njegova žalba u Ministarstvu unutrašnjih poslova i dalje nije rešena. Konačno, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv u celosti je nije podnet u obaveznom zakonskom roku od 4 meseca, koji je počeo da teče od dana prijema odluke Opštinskog suda