USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva, NLB Banka iz Prištine, je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da su mu prekršena prava iz člana 54. Ustava u presudi Vrhovnog suda, kojom je potvrđena odluka Okružnog privrednog suda u Prištini o odbijanju zahteva podnosioca zahteva za neizvršenje presude za nezakonito sticanje koristi, koja je odlučena u korist dužnika i tražeći uvođenje privremenih mera. Podnosilac zahteva je argumentovao da navodi dužnika o optuživanju o nezakonitom sticanju koristi nemaju zakonsku osnovu, da je sporni sporazum o kreditu realizovan na dobrovoljan i zakonit način, da je dužnik prekršio sporazum i da je potvrđena odluka Okružnog privrednog suda u Prištini bila u suprotnosti sa ranijom kontrolnom odlukom, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv prema pravilu 36. stavu 1. tački c) Poslovnika o radu jer se je podnosilac zahteva žalio na odluke Vrhovnog suda i nižih sudova u vezi činjeničnog i materijalnog stanja, dok su ovlašćenja Ustavnog suda ograničena samo na rešavanje ustavnih sporova, citirajući slučajeve Sevdail Avdyli i Garcia Ruiz protiv Španije, kao npr. da li je podnosiocu zahteva obezbeđeno pravično suđenje, citirajući slučaj Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije uspeo da iznese prima facie dokaze da je sporna presuda Vrhovnog suda bila arbitrarna ili nepravična, citirajući slučajeve Shub protiv Litvanije i Vanek protiv Republike Slovačke, Sud je takođe odbio zahtev za privremene mere prema članu 27. Zakona o Ustavnom sudu jer podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže mogućnost prouzrokovanja nepovratne štete ili da bi usvajanje ovih mera bilo u javnom interesu