USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da član 22. stav 7. i član 64. stav 7. dopunjenog i izmenjenog Administrativnog naređenja UNMIK-a br. 2003/13 krše osnovna prava i slobode zagarantovane čl. 5, 23, 24. i 31. Ustava, kao i čl. 6. i 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima jer propisuju da za prevod podnesaka u predmetima Kosovske povereničke agencije Posebna komora snosi troškove prevoda na engleski jezik, dok za ostale predmete zahteva od stranaka da snose troškove prevoda, što predstavlja diskriminaciju, Sud je odlučio da je zahtev neprihvatljiv shodno čl. 53. i 113. stavu 7. Ustava, članu 47. stavu 1. Zakona o Ustavnom sudu i pravilu 69. Poslovnika o radu jer podnosilac zahteva nije bio direktna žrtva navodne neustavnosti, čime mu je onemogućen položaj ovlašćene strane. Sud je napomenuo da Ustav ne propisuje podnošenje actio popularis od strane pojedinca kojeg se navodno kršenje Ustava direktno ne tiče. Iz ovih razloga Sud je odlučio da zahtev odbije kao neprihvatljiv