USTAVNI SUD

KI62/18, podnositeljka zahteva: Nadlije Gojani, ocena ustavnosti rešenja  br. AC-I-17-0505 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 5. marta 2018. godine

KI62/18, rešenje o neprihvatljivosti od 27. septembra 2018. godine, objavljeno 23. oktobra 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, naknada ličnih dohodaka, pristup pravdi, sudska taksa, zahtev očigledno neosnovan

Podnositeljka zahtev je podnela tužbu Opštinskom sudu u Đakovici protiv Sh. A. “Ereniku” iz Đakovice, tražeći naknadu ličnih dohodaka zbog udaljavanja sa posla od 1. maja 1992. godine. Specijalizovano veće je po prijemu slučaja od Opštinskog suda, rešenjem C-II.-13-0102-C0001, između ostalog, odlučilo da se postupak u vezi sa predmetom podnositeljke zahteva obustavi, budući da je društveno preduzeće u postupku likvidacije. Nakon žalbe izjavljene od strane podnositeljke zahteva, Žalbeno veće je rešenjem br. AC-I-17-0505 utvrdilo da se žalba podnositeljke na rešenje Specijalizovanog veća (C-II.-13-0102-C0001) smatra povučenom, pošto podnositeljka nije platila sudsku taksu.

Podnositeljka zahteva tvrdi pred Ustavnim sudom da su joj povređena prava garantovana članovima 21. [Opšta načela], 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 46. [Zaštita imovine] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a. Konkretnije, podnositeljka zahteva je tvrdila da joj je uskraćeno pravo na pristup pravdi, kao deo prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene zakona od strane Žalbenog veća, naglašavajući da je zahtev Žalbenog veća da u roku od 15 dana isplati sudsku taksu u vezi sa žalbom izjavljenom Žalbenom veću nezakonit, jer je pogrešno tumačeno Administrativno uputstvo br. 1/2017 za unifikaciju sudskih taksi Sudskog saveta Kosova.

Sud je smatrao da podnositeljka zahteva nije iznela dokaze, činjenice i argumente koji ukazuju na to da su postupci pred Žalbenim većem na bilo koji način predstavljali ustavnu povredu njenih prava garantovanih Ustavom na koje se pozivala podnositeljka zahteva. Shodno tome, Ustavni sud je zaključio da je u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 48. Zakona i u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika, zahtev podnositeljke bio očigledno neosnovan.