USTAVNI SUD

KO197/19, Podnosilac: Sudije Departmana za teška krivična dela, Osnovni sud u Prištini, Ocena ustavnosti člana 42, stav 4 Zakona br. 06/L-054 o Sudovima

KO197/19, Rešenje usvojeno 22. januara 2019. godine, objavljeno dana 19. februara 2020.godine 

Ključne reči: institucionalni zahtev, incedentalna kontrola, ovlašćena strana

Ovaj zahtev je podnet od strane sudija Osnovnog suda u Prištini, Departman za teška krivična dela, na osnovu člana 113.8 Ustava. Podnosioci zahteva traže od Ustavnog Suda ocenu ustavnosti člana 42, stav 4 Zakona br. 06/L-054 o Sudovima (u daljem tekstu: Zakon o Sudovima), za koji se smatra da je navodno u suprotnosti sa članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje) Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Suština zahteva podnosilaca zahteva se sastoji u tvrdnji da se članom 42. stav 4. Zakona o sudovima, kojim je propisano da će se predmeti koji spadaju u nadležnost Specijalnog departmana, ali za koje je održana početna rasprava, i dalje razmatrati pred nadležnim sudovima, shodno tome u okviru Departmana za teška krivična dela, dok će se slučajevi iste prirode ali za koje još uvek nije održana početna rasprava, razmatrati u okviru Specijalnog departmana, krši princip jednog suđenja u razumnom vremenskom roku, kao sastavnog dela prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Sud je pre svega ocenio da li je zahtev koji je podnet ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani Ustavom i dalje precizirani Zakonom o Ustavnom Sudu i navedeni u Poslovniku o radu Ustavnog suda. Stoga, Sud je prvo ocenio da li su podnosioci zahteva ovlašćena strana za podnošenje takvog zahteva, odnosno da li je zahtev podneo “sud” koji pred sobom ima slučaj na razmatranju, kao što je utvrđeno u stavu 8. člana 113. Ustava. Sud je smatrao da se zahtev koji su podneli podnosioci zahteva u svojstvu sudija Departmana za teška krivična dela Osnovnog suda, ne može smatrati zahtevom koji je podneo jedan „sud“ koji ima neki predmet u razmatranju, kao što je utvrđeno u članu 113. stav 8. Ustava.

U zaključku, Sud je utvrdio da podnosioci zahteva nisu ovlašćena strana za podnošenje zahteva Sudu te da je iz tog razloga zahtev neprihvatljiv..