USTAVNI SUD

KI 60/19 Podnosilac zahteva: Srđan Stolić, ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku Agenciju za Privatizaciju, AC-I.-18-0366-A0001, od 24. januara 2019. godine.

KI60/19, rešenje o neprihvatljivosti od 1. jula 2020. godine, objavljeno 29 jula 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporenog rešenja žalbenog veća Vrhovnog suda, očigledno neosnovan.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 22. i 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Godine 2014, preduzeće D.P. “Agro Morava” Vitina, je ušlo u proces likvidacije, podnosilac zahteva je u svojstvu bivšeg radnika pomenutog DP-a organ likvidacije podneo zahtev za naplatom neisplaćenih ličnih dohodaka za period od Jula 1999 do Novembra 2005.

Ovaj sudski postupak je okončan pravosnažnom rešenjem žalbenog veća Vrhovnog suda, putem kojeg je žalba podnosioca zahteva smatrana povučenom a zbog ne plaćanja sudsku takse, iako je to zatraženo od podnosioca i takođe podnosilac nije opravdao pratećom dokumentacijom razlog za neplaćanje takse nije podnela zahtev za oslobađanje od sudskih taksi.

Na ovo rešenje podnosilac zahteva je podnelo Žalbenom veću jedan podnesak u kojem je tražila ponovno razmatranje rešenja. Žalbeno veće je odbacilo kao neprihvatljiv podnesak ovaj podnesak podnosioca zahteva o ponovnom razmatranju pravosnažnog Rešenja sa obrazloženjem da je ovaj zahtev podnet izvan vremenski roka predviđenog zakonom.

Sto se tiče ovog podneska Podnosilac zahteva i odgovora žalbenog veća Sud se neće upuštati u dalju ocenu ustavnosti Rešenja Žalbenog veća. Samim tim, Sud smatra da je “konačna odluka” (poslednji efikasni pravni lek), u smislu značenja pravila 39 (1) (c) i sudske prakse Suda, za predmet podnosioca zahteva, bilo prvo Rešenje Žalbenog veća.

Sto se tiče prvog rešenja žalbenog veća, žalbeno veće je objasnilo podnosiocu zahteva šta podrazumeva reč “podnesak” kao i da se određivanje sudskih taksi koje se trebaju platiti u vreme kada se ulaže podnesak vrši na osnovu vrednosti spora. Štaviše, Žalbeno veće je objasnilo podnosiocu zahteva da, na osnovu ZPP-a, tužilac ima dužnost da tužbi pridruži uverenje o sudskoj taksi koja je plaćena, i, da ukoliko ista nije plaćena onda se tužba smatra povučenom odnosno neće biti razmatrana.

Sud ocenjuje da su sva pitanja, koja su bila važna za odlučivanje u vezi sa neplaćanjem sudske takse od strane podnosioca zahteva, bila razmotrena kao što treba od strane Žalbenog veća. Svi materijalni i zakonski razlozi koji su povezani sa osporenom odlukom su bili dovoljno analizirani. Samim tim, Sud dolazi do zaključka da se Žalbeno veće nije bavilo sadržinom tužbe podnosioca zahteva jer uslovi za razmatranje iste nisu ispunjeni kao što je u obrazloženju i navedeno.

Sud ocenjuje da su sva pitanja, koja su bila važna za odlučivanje u vezi sa neplaćanjem sudske takse od strane podnosioca zahteva, bila razmotrena kao što treba od strane Žalbenog veća. Svi materijalni i zakonski razlozi koji su povezani sa osporenom odlukom su bili dovoljno analizirani. Samim tim, Sud dolazi do zaključka da se Žalbeno veće nije bavilo sadržinom tužbe podnosioca zahteva jer uslovi za razmatranje iste nisu ispunjeni kao što je u obrazloženju i navedeno.