USTAVNI SUD

KI216/19, Podnosilac zahteva: Selim Sejdiu, Ocena ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Republike Kosova, Rev. br. 407/2018 od 11. decembra 2018. godine

Selim Sejdiu KI216/19 – Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 29. aprila 2020. godine, objavljeno 14. maja 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, “Ngritja e Zërit”, ratna šteta, zahtev očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom u Mitrovici – Odeljenje u Srbici, protiv Vlade Srbije, radi kompenzacije materijalne i nematerijalne štete koja iz je prouzrokovana tokom rata.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnim da bi odlučili po ovom pitanju i na kraju, Vrhovni sud je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o Parničnom Postupku, obrazložio da se za ove slučajeve primenjuju normativi međunarodnog prava, a za te sporove domaći sudovi nisu nadležni da donose odluke, već je za ovo pravno nadležan sud koji je na teritoriji u kojoj se nalazi sedište Skupštine Srbije.

Podnosilac zahteva pred Ustavnim Sudom tvrdi da je došlo do povrede njegovih prava koja su predviđena Ustavom, odnosno članovima 21, 22, 53 i 54. Podnosilac zahteva je imao tri kategorije glavnih tvrdnji : (i) primena principa “per loci” [ratione loci] ; (ii) obaveza za primenu međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima; kao i (iii) njegovo pravo na sudsku zaštitu prava kao i pravo na pristup pravdi.

Ustavni sud je, nakon razmatranja navoda podnosioca zahteva, obrazložio da su se zaključci redovnih sudova doneli nakon detaljnog razmatranja svih argumenata i tumačenja predstavljenih od strane podnosilaca zahteva i njemu je pružena mogućnost da u svim fazama postupka predstavi svoje argumente i pravna tumačenja koje je on smatrao važnim za njegov slučaj. Ustavni sud je takođe podsetio i na sudsku praksu ESLjP-a u kojima su se naglašavale proceduralne prepreke koje nameće načelo suverenog imuniteta država u odnosu na sudske sporove koji se mogu sprovesti protiv države u unutrašnjim sudovima neke druge države. Sud je, takođe, smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi Kosova nisu sudili u vezi sa pravom podnosilaca zahteva da traže nadoknadu štete, već samo u vezi sa mesnom nadležnošću sudova Kosova za sprovođenje postupka protiv neke druge države.

Samim tim, Ustavni sud je utvrdio da je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama kao i da se treba proglasiti neprihvatljivim.

Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članom 20 Zakona i u skladu sa pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o Radu.