USTAVNI SUD

KI19/19 i KI20/19, Podnosilac: Muhamet Thaqi i Egzon Keka, Ocena ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Kosova Pml. nr. 259/2018, od 5. novembra 2018. godine i  Presude Apelacionog suda PA1. nr. 748/2018, od 13. avgusta 2018. godine

KI19/19 i KI20/19, Rešenje  29 jula 2019, objavljeno dana 28 avgusta 2019

Ključne reči: individualni zahtrev, zahtev očigledno neosnovan, zahtev podnet van roka

Podnosioci zahteva su podneli zahtev pred Sudom tražeći ocenu ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Kosova [Pml. nr. 259/2018], od 5. novembra 2018. godine i  Presude Apelacionog suda [PA1. nr. 748/2018], od 13. avgusta 2018. godine.

Podnosioci zahteva su proglašini krivim i to Presudom Osnovnog suda [P.nr.62/2014], zbog izvršenja krivičnog dela i bili su kažnjeni novčanom kaznom i uslovnom kaznom zatvora. Pred Apelacionim sudom, Državni tužilac je podneo žalbu tražeći u istoj da se visina kazne povisi, uzimajući u obzir činjenicu da su isti počinioci bili i ranije kažnjavani i  to u tri druge Presude. Samim tim, Apelacioni sud je Presudom [PA1.nr.748/2018] od 13. avgusta 2018. godine izmenio Presudu prvostepenog suda u vezi sa kaznom, izričući tako podnosiocima zahteva kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci, a bez pozivanja istih na sednicu. Dalje, podnosioci zahteva su, protiv Presude Apelacioniog suda, podneli zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim Sudom, a ovaj zahtev je proglašen neprihvatljivim.

Podnosioci zahteva su u orazmatranju svojih navoda pred Sudom naglasili da su im povređena prava i osnovne slobode koje su zagarantovane u članu 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a zbog dva razloga: (i) Rešenje Vrhovnog suda, po njima, je pogrešno  zato što su oni sami bili ti koji su potpisali zahtev za zaštitu zakonitosti dok je podnesak urađen i stavljen pečat na isti od strane onog koji ga je sastavio, odnosno advokata, ali isti nije podnet od strane advokata, jer su taj podnesak podneli sami podnosioci zahteva; i (ii) Apelacioni sud je doneo odgovarajuću Presudu tako što je povećao visinu njihove kazne koja je već bila određena od strane Osnovnog suda, odnosno od uslovne kazne zatvora na kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci, a da nisu uopšte bili pozvani na sednicu za saslušanje.

Sud je, pozivajući se na navode podnosioca zahteva, odlučio u vezi sa njihovim zahtevima na sledeći način:

U vezi sa Rešenjem Vrhovnog suda [Pml.nr.259/2018] od 5. novembra 2018. godine, Sud je naglasio da je Vrhovni sud obrazložio zašto je zahtev za zaštitu zakonitosti proglašen neprihvatljivim na osnovu odgovarajućih odredbi Zakona o Krivičnom Postupku Republike Kosova, odnosno da, navodi u vezi sa pogrešnim tumačenjem zakona, u principu, ne spadaju pod nadležnost Suda. Samim tim, Sud je utvrdio da podnosioci zahteva nisu podržali svoje navode da su odgovarajući postupci pred Vrhovnim sudom bili na neki način nepravedni ili proizvoljni.

Što se tiče navoda u vezi sa Presudom Apelacionog suda [PA1.nr.748/2018] od 13. avgusta 2018. godine, odnosno navoda podnosilaca da oni nisu bili pozvani na sednicu, Sud je utvrdio da na osnovu spisa predmeta, zahteva podnosioca zahteva pred Sudom protiv ove Presude je podnet dana 1. februara 2019. godine, i samim tim, van roka od 4 (četiri) meseca koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o radu.