Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova Kml. br. 2/2021 od 24. februara 2021. godine

br. predmeta KI149/22

podnosiocu: Fejzi Hajdari

Preuzimanje:

 

Priština​​ 13. februara 2023. godine

Br. ref.:RK 2126/23

 

 

 

 

 

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI​​ 

 

u​​ 

 

slučaju br. KI149/22

 

Podnosilac

 

Fejzi​​ Hajdari

 

Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova

Kml.​​ br.​​ 2/2021​​ od​​ 24.​​ februara​​ 2021. godine

 

 

USTAVNI SUD​​ REPUBLIKE​​ KOSOVO

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani,​​ predsednica​​ 

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi,​​ sudija​​ 

Safet Hoxha,​​ sudija

Radomir Laban,​​ sudija

Remzije Istrefi-Peci,​​ sudija

Nexhmi Rexhepi,​​ sudija i

Enver Peci,​​ sudija​​ 

 

 

Podnosilac zahteva

 

  • Zahtev je podneo​​ Fejzi​​ Hajdari​​ iz opštine Đakovica​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa​​ Yll Xhiha,​​ advokat​​ iz opštine Đakovica.​​ 

 

 

Osporena odluka​​ 

 

  • Podnosilac zahteva osporava rešenje​​ [Kml.​​ br. 2/2021]​​ od 24. februara 2021. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Vrhovni sud)​​ u vezi sa presudom​​ [Ka.​​ br.​​ 491/2020]​​ od​​ 2.​​ decembra​​ 2020. godine​​ Apelacionog suda Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Apelacioni sud)​​ i presudom​​ [K.​​ br. 887/2019]​​ od​​ 1.​​ oktobra​​ 2020. godine Osnovnog suda u Đakovici​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud).

 

  • Podnosilac zahteva je osporeno rešenje primio​​ 4.​​ marta​​ 2021. godine.

 

Predmetna stvar

 

  • Predmetna stvar zahteva je razmatranje ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, kojom se navodi da su podnosiocu zahteva povređena prava zagarantovana članovima​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom], 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav)​​ u vezi sa članom​​ 6.​​ (Pravo na pravično suđenje)​​ Evropske konvencije o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda​​ (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

 

Pravni osnov​​ 

 

  • Zahtev je zasnovan na​​ stavu​​ 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

 

Postupak pred Ustavnim sudom

 

  • Dana​​ 3. oktobra​​ 2022. godine,​​ podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud).

 

  • Dana​​ 5. oktobra​​ 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo presudu Osnovnog suda kao dodatni dokument.​​ 

 

  • Dana​​ 10. oktobra​​ 2022. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ [br.​​ KSH.KI149/22]​​ imenovala sudiju​​ Radomira​​ Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Selvete Gërxhaliu-Krasniqi​​ (predsedavajuća), Safet Hoxha​​ i​​ Nexhmi Rexhepi​​ (članovi).

 

  • Dana​​ 13. oktobra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i tražio da naglasi konkretan​​ akt koji osporava,​​ da podnese kopije svih odluka redovnih sudova i odgovor državnog tužioca.

 

  • Dana​​ 19. oktobra​​ 2022. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo rešenje Vrhovnog suda kao dodatni dokument.

 

  • Dana​​ 5. decembra​​ 2022. godine,​​ Sud je tražio od Osnovnog suda da podnese​​ priznanicu koja dokazuje vreme kada je podnosilac zahteva primio osporeno rešenje.

 

  • Dana​​ 6. decembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio Vrhovni sud o registraciji zahteva.

 

  • Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je započeo njegov mandat u Sudu.​​ ​​ 

  • Dana​​ 30. decembra​​ 2022. godine,​​ Osnovni sud je podneo Sudu traženu priznanicu.​​ 

 

  • Dana​​ 25. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

 

Pregled činjenica​​ 

 

  • Dana​​ 14. novembra​​ 2019. godine,​​ podnosilac zahteva je učestvovao u izazivanju nesreće u kojoj je povređeno lice R.K. (u daljem tekstu: oštećeni).​​ 

 

  • Dana 1. oktobra 2020. godine, Osnovni sud –Odeljenje​​ za prekršaje​​ je doneo presudu [K.​​ br. 887/2019], kojom je podnosilac zahteva oglašen odgovornim iz stava 1. i 6. člana 19. i stava​​ 2. člana 255. Zakona br. 05/L-088 o pravilima drumskog saobraćaja,​​ kao i iz člana 35. Zakona br. 05/L-087​​ o​​ prekršajima​​ i​​ izrekao novčanu kaznu od 200 evra i uputio oštećenog​​ na​​ građanski​​ spor​​ radi​​ ostvarivanja​​ imovinskopravnog​​ zahteva.​​ 

 

  • Dana 5. oktobra 2020. godine, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu na presudu Osnovnog suda zbog bitnih povreda prekršajnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o kazni, sa obrazloženjem da za izazivanje nesreće nije kriv samo podnosilac zahteva, sa predlogom da se odluka​​ ukine i​​ slučaj​​ vrati na presuđivanje.​​ 

 

  • Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je podneo dopunsku žalbu Apelacionom sudu,​​ tražeći da se​​ „pre svega odluči da prekršajni postupak nije produžen,​​ dajući ovim​​ radnjama​​ sebi​​ dodatna ovlašćenja, dok​​ je​​ drugi​​ okrivljeni, Rinor Kurtaj,​​ nepravedno amnestiran,​​ uprkos činjenici​​ da je​​ isti​​ takođe​​ proglašen​​ krivim​​ u udesu.

 

  • Dana​​ 2. decembra​​ 2020. godine,​​ Apelacioni sud je, presudom​​ [Ka.​​ br.​​ 491/2020],​​ odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da nema povrede odredaba prekršajnog postupka ili pogrešne primene materijalnog prava.

 

  • Dana​​ 12.​​ februara​​ 2021. godine, podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda pred Vrhovnim sudom, pozivajući se na članove​​ 384​​ i​​ 432​​ Zakonika o krivičnom postupku,​​ gde je​​ navodio povredu krivičnog zakona, bitnu povredu krivičnog postupka, sa predlogom da se presuda ukine i slučaj vrati na presuđivanje.​​ 

 

  • Dana​​ 24. februara​​ 2021. godine,​​ Vrhovni sud je, presudom​​ [Kml.​​ br.​​ 2/2021], pozivajući se na član​​ 149. Zakona br.​​ 05/L-087​​ o prekršajima, odbio zahtev za zaštitu zakonitosti, kao nedozvoljen.

 

  • Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva je predložio Kancelariji​​ glavnog​​ državnog tužioca da pokrene zahtev za zaštitu zakonitosti.

 

  • Sud primećuje da iz spisa predmeta nema saznanja da li je Kancelarija glavnog državnog tužioca dala bilo kakav odgovor na predlog podnosioca zahteva.

 

 

Navodi podnosioca

 

  • Podnosilac zahteva navodi da su odluke redovnih sudova donete uz povredu​​ njegovih​​ osnovnih prava​​ i sloboda​​ zagarantovanih​​ članovima​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom],​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava u vezi sa članom​​ 6.​​ (Pravo na pravično suđenje)​​ EKLJP-a.​​ 

 

  • Podnosilac zahteva navodi da je do povrede gore navedenih članova Ustava došlo kao rezultat​​ oglašavanja krivim​​ samo podnosioca zahteva, a ne i oštećenog.​​ 

 

  • U tom smislu, podnosilac zahteva​​ ističe: „Osnovni sud je oglasio krivim Fejzija Hajdarija, ali ne i Rinora Kurtaja.​​ Prekršajni​​ sud nije bio​​ predmetno nadležan,​​ jer je Fejzi Hajdari​​ zadobio teške​​ telesne​​ povrede,​​ bio je​​ operisan​​ i​​ u komi,​​ a​​ dodajte​​ ovom​​ i 2​​ saobraćajna​​ veštačenja​​ gde su oglašene​​ krivim​​ 2 osobe, a ne samo​​ Fejzi Hajdari.

 

  • Podnosilac zahteva dalje naglašava: „Veoma je važno da sud u redovnom postupku nije imao meritornu nadležnost da oceni krivično delo koje spada u domen teških krivičnih, a ne prekršajnih​​ dela, budući da je Rinor Kurtaj naneo teške telesne povrede,​​ gde​​ bi​​ se​​ na osnovu​​ iskrenog​​ mišljenja ovo delo​​ moglo uključiti​​ u​​ zakonsku definiciju izazivanja opšte​​ opasnosti​​ [...]”.

 

  • S tim u vezi, podnosilac zahteva naglašava:​​ „Sud,​​ na​​ svakom nivou​​ suđenja,​​ mora razmotriti i odlučiti u odnosu na svoju predmetnu nadležnost​​ pre nego što sudi u predmetu koji mu je stavljen na razmatranje.​​ Ova obaveza suda da​​ postupa​​ je uglavnom u​​ direktnoj vezi sa sprovođenjem i poštovanjem načela redovnog pravnog postupka, sankcionisanog članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.​​ Ako sud nije predmetno nadležan za razmatranje​​ slučaja,​​ isti​​ ne može​​ preduzeti nijednu​​ drugu procesnu radnju​​ u vezi sa tim slučajem.

 

  • Podnosilac zahteva​​ navodi:​​ „[...] Apelacioni sud Kosova,​​ pa čak ni Osnovni sud,​​ nije ispravno ocenio odredbe KZRK-a,​​ pošto su prećutali nepravilnosti neispitivanja lekarskog izveštaja Fejzija​​ Hajdarija,​​ i​​ ne samo​​ to,​​ i mišljenje saobraćajnog veštaka​​ nije​​ uzeto​​ u obzir.​​ Postavlja se pitanje:​​ „Koja je svrha imenovanja veštaka?.​​ U​​ proizvoljnoj​​ odluci,​​ sudija ne​​ bi​​ trebalo​​ da preduzme​​ procesnu radnju određivanja veštaka.​​ Poslednje navedeni​​ ima jednu od dužnosti​​ propisanu​​ zakonom u članu 136:​​ Mora da postoji pitanje koje je važno ili za krivicu ili nevinosti okrivljenog ili obim štete prouzrokovan krivičnim delom.

 

  • U svim svojim navodima, podnosilac zahteva naglašava:​​ „[...] pored​​ ozbiljnih​​ pojedinačno​​ predstavljenih​​ povreda,​​ smatram​​ da je KZRK pogrešno primenjen​​ ...”.​​ 

 

  • Podnosilac zahteva takođe navodi da se obratio i ​​ Kancelariji glavnog državnog tužioca, ali nije dobio odgovor.​​ 

 

  • S tim u vezi, podnosilac zahteva ističe: „Glavna​​ stvar​​ cele ove magle​​ je,​​ koliko​​ god da se trudili da zaboravimo,​​ Sevdija​​ Morina​​ ili​​ tužiteljka​​ trećeg stepena.​​ Zamislite,​​ istoj sam se prvo​​ obratio​​ molbom,​​ a​​ ona​​ je ćutala.​​ Obratio sam​​ joj se mejlom i​​ urgencijom.​​ Bacila je​​ loptu Vrhovnom sudu, a onda kada joj je Vrhovni sud vratio​​ u isključivu nadležnost,​​ tužiteljka​​ prelazi​​ rokove koji zakonski nisu trebali da​​ se pređu​​ [...]”.

 

  • Konačno, podnosilac zahteva traži od Suda da​​ (i)​​ njegov zahtev proglasi prihvatljivim; i da​​ (ii)​​ utvrdi da je osporeno rešenje doneto u suprotnosti sa članom​​ 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, proglašavajući isto ništavim i vraćajući slučaj na presuđivanje.

 

Relevantne odredbe​​ Zakona i Poslovnika

 

Zakon

 

Član​​ 49

(Rokovi)

 

Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog.

 

 

Poslovnik

 

Pravilo​​ 39​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

 

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

 

[…]

 

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva,​​ i

[…]”.

 

Ocena prihvatljivosti zahteva

 

  • Sud prvo​​ razmatra​​ da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, propisani Ustavom i dalje utvrđeni​​ Zakonom​​ i Poslovnikom.​​ U tom smislu, prema stavu 1 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava,​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način. Dok, prema stavu 7 istog člana Ustava,​​ pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

 

  • Sud se dalje poziva na uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. S tim u vezi, prema​​ stavu 1​​ člana​​ 47.​​ (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ Prema stavu​​ 2​​ istog člana,​​ osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.

 

  • U pogledu ispunjenosti ovih uslova, Sud najpre ističe da je podnosilac zahteva ovlašćena​​ strana, koja​​ osporava akt​​ javnog​​ organa,​​ odnosno rešenje [Kml. br. 2/2021] Vrhovnog suda Kosova​​ od 24. februara 2021. godine, nakon​​ što je​​ iscrpeo​​ sva​​ pravna sredstva​​ propisana zakonom.

 

  • Međutim, Sud takođe ističe da se prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od 4 (četiri) meseca. Rok počinje da teče od dana​​ kada je​​ podnosilac​​ primio sudsku odluku. Ovaj zahtev je takođe​​ propisan​​ tačkom (c) stava (1) pravila 39 (Kriterijum o prihvatljivosti)​​ Poslovnika,​​ kojim je propisano da se zahtev podnosi u roku od četiri​​ meseca​​ od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

 

  • U tom smislu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava rešenje [Kml. br. 2/2021] Vrhovnog suda Kosova od 24. februara 2021. godine.​​ Priznanica podneta Sudu od strane​​ Osnovnog​​ suda​​ utvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporeni​​ akt​​ 4. marta 2021. godine. Podnosilac zahteva je podneo zahtev Sudu 3. oktobra 2022. godine više od 4 (četiri) meseca od prijema osporenog​​ akta. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca propisanog Zakonom i Poslovnikom, te je stoga neprihvatljiv za razmatranje.

 

  • U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu se automatski dostavi kopija konačne odluke lokalnih pravosudnih organa, svrsi i nameri člana 49. Zakona najbolje bi​​ poslužilo​​ da se rok od četiri meseca računa od datum kada je dostavljena kopija te odluke (vidi, između ostalog, slučaj ESLJP-a:​​ Worm​​ protiv Austrije, br. 83/1996/702/894,​​ presuda od​​ 29. avgusta​​ 1997. godine,​​ stav​​ 33).

 

  • Sud ponavlja da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika, da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji pokreću ustavna pitanja razmatraju u razumnom roku i da prethodne odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje (vidi,​​ između ostalih,​​ slučajeve Suda:​​ KI48/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 30. juna​​ 2021. godine,​​ stav​​ 44;​​ i​​ KI45/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 20.​​ maja​​ 2021. godine,​​ stav​​ 35;​​ i takođe, između ostalih,​​ slučaj ESLJP-a:​​ Mocanu​​ i drugi protiv Rumunije, br.​​ 10865/09,​​ 45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ od​​ 17.​​ septembra​​ 2014. godine,​​ stav​​ 258).

 

  • U zaključku, iz prethodno obrazloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku propisanom članom 49. Zakona i pravilom 39​​ (1)​​ (c) Poslovnika i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

 

 

 

 

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Ustavni sud, u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava,​​ članovima​​ 20.​​ i​​ 49. Zakona i u skladu sa pravilom​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika,​​ dana​​ 25. januara 2023. godine,​​ jednoglasno

 

ODLUČUJE

 

  • DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

 

  • DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

 

  • DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

 

  • Ovo rešenje stupa na snagu odmah.​​ 

 

 

 

 

 

Sudija izvestilacPredsednica Ustavnog suda

 

 

 

 

Radomir LabanGresa Caka-Nimani

1

podnosiocu:

Fejzi Hajdari

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je podnet van roka

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Krivični