USTAVNI SUD

KI23/21, Podnosilac: Rabit Fazliu, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova CN. br. 11/20 od 26. oktobra 2020. godine

KI23/21, rešenje o neprihvatljivosti od 2. juna 2021. godine, objavljeno 18. juna. 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zaštita imovine, neblagovremen zahtev

Podnosilac zahteva osporava pred Sudom rešenje CN. br. 11/2020 Vrhovnog suda od 26. oktobra 2020. godine u vezi sa rešenjem Rev. br. 45/2020 Vrhovnog suda od 9. marta 2020. godine.

Sud podseća da je suština slučaja povezana sa rešenjem Opštinskog suda u Gnjilanu na osnovu kojeg je utvrđeno da su od ostavštine koja je bila upisana na ime E.F., oca podnosioca zahteva, nakon njegove smrti, N.F., brat podnosioca zahteva i podnosilac zahteva oglašeni naslednicima na 1/2 idealnog dela gore navedene nepokretnosti. Nakon toga, N.F. je podneo tužbeni zahtev Osnovnom sudu u Gnjilanu radi utvrđenja prava svojine u vezi sa poslovnim prostorom koji se nalazi u prizemlju na gore navedenoj nepokretnosti. Osnovni sud u Gnjilanu je usvojio tužbeni zahtev N.F. i utvrdio da je on na osnovu nasledstva vlasnik poslovnog prostora. Nakon žalbe podnosioca zahteva pred Apelacionim sudom, isti je odbio žalbu podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, a Vrhovni sud je usvojio reviziju podnosioca zahteva i vratio predmet Osnovnom sudu u Gnjilanu na ponovno suđenje. Osnovni sud je postupajući u ponovljenom suđenju, usvojio kao osnovan tužbeni zahtev N.F. Nakon žalbe podnosioca zahteva pred Apelacionim sudom, isti je odbio žalbu kao neosnovanu. Podnosilac je podneo reviziju Vrhovnom sudu, a Vrhovni sud je odbio istu kao neblagovremenu. Nakon toga, podnosilac zahteva se obratio Vrhovnom sudu sa zahtevom za vraćanje u pređašnje stanje, a taj zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Podnosilac zahteva je naveo da su mu osporenom odlukom povređena prava zagarantovana članom 3. [Jednakost pred zakonom], članom 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na pravno sredstvo], članom 46. [Zaštita imovine], članom 54. [Sudska zaštita prava] i članom 102. [Opšta načela sudskog sistema] Ustava u vezi sa članom 6. i članom 13. EKLJP.

U suštini, podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom naveo da je u roku podneo reviziju Vrhovnom sudu, ali da je istu pogrešno podneo preko Osnovnog suda u Prištini, a ne preko Osnovnog suda u Gnjilanu, i prema njegovim rečima, Vrhovni sud nije uzeo u obzir navode podnosioca zahteva.

Ustavni sud, uzimajući u obzir žalbu podnosioca zahteva, obim zakonskih i ustavnih obaveza redovnih sudova i specifičnosti slučaja, smatra da „poslednju odluku“, u smislu pravila 39 (1) (c) i sudske prakse Suda, u slučaju podnosioca zahteva predstavlja rešenje [Rev. br. 45/2020] Vrhovnog suda od 9. marta 2020. godine. Kao zaključak, u skladu sa pravilom 39 (1) (c) Poslovnika, zahtev je podnet po isteku vremenskog roka i samim tim je neprihvatljiv.