USTAVNI SUD

KI 14/19, Podnosilac zahteva: Xhemajl Sylejmani, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 290/2018 Vrhovnog suda od 10. septembra 2018. godine

KI14/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 28. maja 2019. godine, objavljeno 1. jula 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članovima 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je u periodu od 2004. do 2009. godine bio zaposlen kod opštine Vitina, prema ugovoru na određeno vreme koji je više puta produžavan.

Opština Vitina je obaveštenjem ponudila podnosiocu zahteva novi ugovor koji je predviđao promenu njegovog prethodnog radnog mesta na radno mesto operator – dispečer pri istoj Direkciji sa istim koeficijentom i visinom ličnog dohotka. Istim obaveštenjem podnosiocu zahteva je naznačeno da ne potpisivanje ugovora dovodi do prekida radnog odnosa.

Nakon toga Opština Vitina je odlukom prekinula radni odnos podnosioca, zbog činjenice da nije potpisao novi ponuđeni ugovor o radu

Nakon toga podnosilac zahteva je protiv Opština Vitina je pokrenuo upravni postupak kao i upravi spor koji je prošao kroz sve faze pred redovnim sudovima. Ovaj sudski spor je kulminirao presudom Apelacioni sud koji je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, dok je Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca za revizijom i potvrdio presudu Apelacionog suda.

Podnosilac je prvi put 2013 godine, podneo zahtev Sudu, tvrdeći da je presudom [Rev. br. 302/2012] od 3. juna 2013. godine Vrhovni sud povredio njegova prava zaštićena Ustavom, i to član 21, 24, 32 i član 49. Taj zahtev je registrovan pod brojem KI 155/13.

Sud je u rešenju  KI 155/13, je zaključilo da činjenice predstavljene od strane podnosioca zahteva ni na jedan način ne opravdavaju tvrdnju o povredama ustavnih prava i podnosilac zahteva nije dovoljno potkrepio svoju tvrdnju, prema tome zahteva KI 155/13 je proglašen neprihvatljivim.

Nakon toga podnosilac je podneo Apelacionom sudu predlog za ponavljanje postupka u vezi sa predmetom Opštinskog suda u Vitini, koji je Sud  razmatrao u predmetu KI 155 13. Ovaj predlog je kulminirao rešenjem  Apelacioniog suda koje je odbio predlog za ponavljanje postupka podnosioca zahteva, dok je Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca za revizijom i potvrdio rešenje Apelacionog suda

Podnosilac zahteva tvrdi da su redovni sudovi odbijanjem njegovog zahteva za ponavljanje postupka povredili njegova prava zaštićena članom 31., članom 49. i članom 54. Ustava, ne navodeći da se Sud već jednom bavio ovim slučajem…

Sud smatra da je zahtev podnosioca kojim se žali na odbijanje redovnih sudova da ponove postupak kao takav nekompatibilan ratione materiae sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. stav 1 Konvencije.

Sud se neće upuštati u razmatranje daljih navoda podnosioca zahteva zato što podnosilac zahteva nije obrazložio povrede prava zagarantovanih članovima 49. i 54. Ustava.

Shodno tome, zahtev je ratione materiae na ustavnim osnovama i treba se proglasiti neprihvatljivim.