Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog Suda, ARJ-UZVP. br.  10/2020, od 14. januara 2020. godine 

br. predmeta KI68/22

podnosiocu: Shaban Gashi

Preuzimanje:

 

Priština, dana​​ 17. marta​​ 2023. godine​​ 

Br. ref.:RK 2135/23

 

 

 

 

 

 

​​ 

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

 

u

 

slučaju br.​​ KI68/22

 

Podnosilac

 

Shaban Gashi

 

 

Ocena ustavnosti​​ rešenja​​ Vrhovnog Suda,​​ 

ARJ-UZVP.​​ br.​​ 10/2020,​​ od​​ 14.​​ januara​​ 2020. godine

 

 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica​​ 

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija​​ 

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija, i

Enver Peci, sudija

 

 

Podnosilac zahteva​​ 

 

  • Zahtev je podneo​​ Shaban Gashi,​​ sa mestom stanovanja u Peći​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

 

Osporena odluka​​ 

 

  • Podnosilac zahteva osporava​​ rešenje​​ Vrhovnog suda​​ [ARJ-UZVP.​​ br.​​ 10/2020]​​ od​​ 14.​​ januara​​ 2020. godine.

 

  • Podnosilac zahteva je izjavio da je osporenu​​ rešenje​​ Vrhovnog Suda primio dana​​ 10.​​ maja​​ 2020. godine.

 

Predmetna stvar​​ 

 

  • Predmetna stvar ovog​​ zahteva​​ je ocena ustavnosti osporene Presude, kojom je, po​​ navodima​​ podnosioca zahteva, došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članom​​ 8​​ [Sekularna država]​​ i​​ 24 [Jednakost pred zakonom]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Ustav).​​ 

 

Pravni osnov​​ 

 

  • Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) i 59 (Vrste odluka) ​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).​​ 

 

Postupak pred Ustavnim Sudom

 

  • Dana​​ 23.​​ maja​​ 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Sud).

 

  • Dana​​ 30.​​ maja​​ 2022. godine,​​ Predsednica Suda​​ je imenovala sudiju​​ Selvete Gërxhaliu-Krasniqi​​ za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Gresa Caka-Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Bajram Ljatifi​​ i​​ Remzije Istrefi-Peci,​​ članovi.​​ 

 

  • Dana​​ 27.​​ maja​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva.

 

  • Dana​​ 12.​​ septembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio Vrhovni Sud o registraciji zahteva i istome je priložio i jednu kopiju zahteva.

 

  • Dana​​ 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo kada je i počeo njegov mandat u Sudu.

 

  • Dana​​ 8. februara​​ 2023. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.

 

Pregled činjenica

 

  • Prvenstveno, Sud naglašava da je podnosilac zahteva bio stranka pred Sudom i u slučaju​​ KI212/19,​​ u kojem je ocenjena ustavnost presude Apelacionog suda​​ [AA.​​ br.​​ 396/2019]​​ od​​ 22.​​ oktobra​​ 2019. godine.​​ U tom slučaju, podnosilac zahteva je u suštini tvrdio povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje.​​ Podnosilac zahteva je naglašavao da je njemu učinjena nepravda od strane MRSZ-a​​ zbog toga što mu nije prepoznat radni staž.​​ Sud je proglasio zahtev očigledno neosnovanim zato što podnosilac zahteva nije dovoljno podržao svoje tvrdnje da su odgovarajući postupci na neki način bili nepravedni ili proizvoljni i da je osporenom odlukom došlo do povrede prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom i EKLjP-om.

 

  • Sud želi da naglasi da su činjenice konkretnog slučaja​​ KI68/22​​ iste sa činjenicama iz slučaja​​ KI212/19.

 

  • Podnosilac zahteva je radio kao nastavnik istorije u osnovnoj skoli "Ismail Qemaili u Prištini u periodu od 1.​​ septembra 1982. do 31. avgusta 1991. godine, kada je otpušten s posla.

 

  • Nakon sto je navršio godine života za penzionisanje, podnosilac zahteva se obratio Ministarstvu rada i socijalne zaštite - Odeljenju za penzije (u daljem tekstu: MRSZ) sa zahtevom da mu se prizna pravo na starosnu penziju po osnovu uplate doprinosa.​​ 

 

  • Dana 17. avgusta 2017. godine, MRSZ je odukom [br. 285978] odbio zahtev podnosioca zahteva za priznavanje prava na starosnu penziju po osnovu uplate doprinosa i obrazložio da je podnosilac zahteva predočio materijalne dokaze kojima se dokazuje da on pre 1999. godine ima samo 12 godina 3 meseca i 16 dana staza na koji je uplaćen doprinos.​​ 

 

  • Dana 2. oktobra 2017. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud) sa zahtevom da se njegova tužba usvoji, a odluka MRSZ-a od 17. avgusta 2017. godine poništi.​​ 

 

  • Dana 14. marta 2019. godine, Osnovni sud je presudom [A. br. 1645/17] odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca zahteva.​​ 

 

  • Dana 30. aprila 2019. godine, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu protiv presude [A. br. 1645/17] Osnovnog suda od 14. marta 2019. godine zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

 

  • Dana 22. oktobra 2019. godine, Apelacioni sud je presudom [AA. br. 396/2019] odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda.​​ 

 

  • Dana​​ 10.​​ aprila​​ 2020. godine,​​ nakon što je podnosilac zahteva podneo zahtev​​ KI212/19​​ pred Sudom,​​ Sud je proglasio zahteva očigledno neosnovanim.

 

  • Jednog neodređenog dana,​​ podnosilac zahteva je podneo zahtev za vanredno razmatranje odluke kojim je osporavao zakonitost Presude​​ [AA.​​ br.​​ 396/2019]​​ od​​ 22.​​ oktobra​​ 2019. godine,​​ zbog povreda materijalnog prava, sa predlogom da se zahtev usvoji.

 

  • Dana​​ 14.​​ januara​​ 2020. godine,​​ Vrhovni sud je u Rešenju​​ [ARJ-UZVP.​​ br. 10/2020]​​ prekinuo postupak po tužbi​​ podnosioca zahteva,​​ podnetoj protiv tuženog:​​ Departmenta Uprave u Ministarstvu Rada i Socijalne Zaštite. Postupak e se nastaviti nakon donošenja odluke od strane Ustavnog Suda,​​ a po zahtevu Vrhovnog suda Kosova u vezi sa procenom ustavnosti člana​​ 8​​ stava​​ 2​​ Zakona br. 04/L-131​​ o Penzijskim šemama finansiranim od države,​​ kao i člana​​ 5​​ Administrativnog uputstva br.​​ 09/2015​​ o Kategorizaciji Korisnika Penzije platiša doprinosa.

 

Navodi podnosioca zahteva​​ 

 

  • Podnosilac zahteva osporava osporenu odluku uz tvrdnju da je ista doneta uz povredu njegovih prava i osnovnih sloboda koja su zagarantovana članom​​ 8​​ [Sekularna država]​​ i​​ 24 [Jednakost pred zakonom]​​ Ustava.

 

  • Podnosilac zahteva tvrdi da je u osporenoj odluci došlo do povrede člana 8 Ustava. Isti navodi da je Skupština Kosova usvojila rezoluciju o izmenama i dopunama Zakona o penzionim šemama,​​ gde se treba ukloniti​​ me ​​ ‘diskriminacijski kriterijum’​​ od​​ 15​​ godina radnog staža pre 1999. godine.​​ U nastavku, podnosilac zahteva izražava svoje nezadovoljstvo zašto se ista ta rezolucija ne prevodi i u zakonskim izmenama Zakona o Penzionim Šemama.

 

  • On navodi da je udaljen sa posla na osnovu etničke diskriminacije​​ i da je „posle gušenja autonomije Kosova, 1989. godine od strane Srbije, radnička klasa bila politički i ekonomski diskriminisana od 1989. do 1999. godine.

 

  • Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da se​​ hitno izmeni diskriminatorni zakon​​ gde se prepoznaje​​ ​​ pravo na doprinosnu penziju prema godinama rada, a ne da poredimo nas koji smo radili u državnim institucijama više od 12 godina sa onima koji su radili i samo jedan dan...”.

 

Relevantne Ustavne odredbe

 

Ustav Republike Kosovo

 

 

Član​​ 8​​ 

[Sekularna država]

 

​​ Republika Kosovo je sekularna​​ država​​ i neutralna je po pitanju verskih uverenja.

 

Član​​ 24​​ 

[Jednakost pred zakonom]

 

1.​​ Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.​​ 

 

2.​​ Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti,​​ političkog​​ ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja,​​ ograničene​​ sposobnosti ili nekog drugog​​ ličnog​​ statusa.​​ 

 

3.​​ Načelo​​ jednakosti pred zakonom ne​​ sprečava​​ sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.

 

Ocena prihvatljivosti zahteva

 

  • Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom i dalje navedene Zakonom i predviđene Poslovnikom o radu.

 

  • S tim u vezi, Sud se pre svega​​ poziva na stavove 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i Ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:​​ 

​​ 

“1.​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

 

[…]

 

7.​​ Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

 

  • Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove o prihvatljivosti, kako je to zatraženo u Zakonu. S tim u vezi, Sud se prvenstveno poziva na članove​​ 47 [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49 [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

 

Član​​ 47​​ Zakona

[Individualni zahtevi]

 

"1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

 

2.​​ Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva​​ ".

 

Član​​ 48​​ Zakona​​ 

[Tačnost podneska]

 

"​​ Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori​​ ".

 

Član​​ 49​​ Zakona

[Rokovi]

 

"​​ Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku... ".

 

  • Što se tiče ispunjenja ovih uslova,​​ Sud prvenstveno naglašava da je​​ podnosilac​​ zahteva ovlašćena strana​​ koja osporava jedan akt nekog javnog organa,​​ odnosno Rešenje Vrhovnog suda​​ [ARJ-UZVP.​​ br.​​ 10/2020]​​ od​​ 14.​​ januara​​ 2020. godine,​​ nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana zakonom.​​ 

 

  • Međutim, Sud takođe želi da naglasi da na osnovu člana​​ 49​​ (Rokovi) Zakona, zahtev se treba podneti u vremenskom roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosilac zahteva primio sudsku odluku.​​ Ovaj zahtev je propisan i u tački​​ (c) stava (1) pravila 39 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika o Radu, koja navodi se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.​​ 

 

  • S tim u vezi, u okolnostima ovog konkretnog slučaja,​​ Sud podseća da podnosilac zahteva osporava Rešenje Vrhovnog suda [ARJ-UZVP. br. 10/2020] od 14. januara 2020. godine,​​ a tu odluku je podnosilac zahteva primio dana​​ 10.​​ maja​​ 2020. godine. Podnosilac zahteva je svoj zahtev podneo Sudu dana​​ 23.​​ maja​​ 2022. godine,​​ više od 4 meseca nakon prijema osporenog akta.​​ Samim tim, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva podnet nakon zakonskog roka od četiri (4) meseca, koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o Radu, i samim tim je neprihvatljiv za razmatranje.

 

  • U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu se kopija konačne odluke lokalnih pravosudnih organa dostavi automatski, svrsi i nameri člana 49. Zakona bi najbolje služili kada bi se period od četiri meseca počeo računati od datuma kada je dostavljena prepiska te odluke (visi slučaj ESLjP-a,​​ Worm protiv Austrije, br. 83/1996/702/894, Presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav 33).

 

  • Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49 Zakona i na osnovu pravila 39 (1) (c) Poslovnika o Radu, je da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju unutar jednog razumnog vremenskog roka i da ranije odluke ne budu konstantno otvorene da bi se osporavale (vidi, između ostalog, ​​ slučajeve Suda KI48/21, podnosilac zahteva​​ Xhavit R. Sadrija, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, podnosilac zahteva​​ Samedin Bytyqi, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi takođe, između ostalog, ​​ slučaj ESLJP-a,​​ Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07 i 32431/08, Presuda od 17. septembra 2014. godine, stav 258).​​ 

 

  • U zaključku, na osnovu razloga koji su navedeni iznad, Sud zaključuje da zahtev nije podnet unutar zakonskog roka koji je propisan članom 49 Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o Radu i, samim tim,​​ zahtev se oglašava neprihvatljivim.

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Ustavni sud​​ Republike Kosovo,​​ u skladu sa članom​​ 113.1​​ i​​ 113.7​​ Ustava, članom 49. Zakona i u skladu sa pravilom​​ 39 (1)​​ (c)​​ Poslovnika o Radu, dana​​ 8. februara​​ 2023. godine,​​ jednoglasno:

 

 

​​ ODLUČUJE

 

 

  • DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

 

  • DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

 

  • DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;​​ i

 

  • Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

 

 

 

 

 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

 

 

 

 

Selvete Gërxhaliu-KrasniqiGresa Caka-Nimani

1

podnosiocu:

Shaban Gashi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je podnet van roka

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni